Mnogo je onih koji misle da treba da smršaju...
Neko bi da skine par kilograma, a neko par desetina kilograma, ugalvnom svi žele vitko i mršavo telo. To nekada ide tako daleko da ljudi odu u drugu krajnost pa obole od anoreksije ali većina se slaže da je vitko i zdravo telo poželjnije i privlačnije od gojaznog i bolesnog.
To nam je prosto urezano u podsvest i nesvesno kažemo da su lepi i privlačni oni ljudi koji vode računa o svome telu. Takvi ljudi zrače pozitivnom i seksualnom energijom. Kako da znamo da li nam je potrebno gubljenje kilograma ili smo samo opsednuti današnjim trendom anoreksičnih manekenki i poznatih ličnosti koje šalju pogrešnu sliku o tome šta znači imati lepo i vitko telo?
Najlakše je za početak stati na vagu
Broj kilograma u odnosu na telesnu visinu može nam pokazati koja je približno naša idealna težina. Govorimo o Body Mass Indexu (BMI) koji se dobija sledećom formulom:
BMI = Telesna masa(kg)/Telesna visina² (cm)
BMI ispod 18.5 pothranjenost
BMI 18.5 - 24.9 normalna telesna težina
BMI 25.0 - 29.9 prekomerna telesna težina
BMI 30.0 - 34.9 gojaznost 1. stepena
BMI 35.0 - 39.9 gojaznost 2. stepena
BMI preko 40.0 morbidna gojaznost
Zašto BMI nije dovoljan pokazatelj stvarnog stanja?
Neki ljudi jednostavno zadržavaju vodu u telu – zbog bolesti srca, jetre, prisustva parazita, konzumacije previše pšeničnog brašna itd. S druge strane ljudi koji imaju povećanu mišićnu masu (bodibilderi) imaju visok BMI iako nisu gojazni.
Naravo ima i onih koji zbog smanjene mišićne mase imaju više masnoće u telu jer ne vežbaju, a imaju normalan BMI. Ali generalno kada se sve uzme u obzir BMI je dobra orijentacija da vam nagovesti da li imate ili nemate problem sa viškom sala u organizmu.
Danas se sve češće koristi i odnos obima struka i visine
Po rečima dr Margaret Ešvil održavanjem obima struka ispod polovine telesne visine može da produži život ljudskoj rasi.
Na primer – muškarac koji je visok 192cm treba da ima obim struka ispod 96cm (192:2= 96) ili žena koja je visoka 172cm treba da ima obim struka ispod 86cm. Obim struka se dobija tako što pronađete sredinu između donje ivice poslednjeg rebra i karlice, to je u principu ono mesto gde nam se nalazi pupak.
Možemo lako izmeriti i još jednu orijentacionu vrednost – odnos obima struka i kukova. Broj se dobije kada se podeli vrednost obima struka sa obimom kukova.
Kod muškaraca ne bi trebalo da prelazi 0,90, a kod žena 0,85. Ako je ovaj odnos veći od preporučenog govorimo o gojaznosti.
Odnos = Obim struka(cm)/Obim kukova(cm)
Svi govore o abdominalnoj gojaznosti, centralnog tipa da je najopasnija jer je usko povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa 2, visokog holesterola u krvi, hipertenzije tj. najčešćih bolesti modernog sveta ali malo je onih koji su objasnili zašto se ta masnoća razlikuje od ostalog sala u telu.
Jedan od onih koji je ovu priču približio i lepo objasnio običnom čoveku je dr Vilijem Dejvis (kardiolog), evo kako on objašnjava pojavu čuvenog „pojasa za spasavanje“koji on naziva „pšenični stomak“. „Pšenični stomak označava akumulaciju sala kao ishod dugogodišnjeg konzumiranja namirnica koje podižu insulin, hormona koji podstiče deponovanje masnoća.
To centralno ili visceralno salo (koje se nakuplja i između unutrašnjih organa) specifično je za razliku od sala u drugim delovima tela (butina, zadnjica) jer provocira upalne procese u telu (podstiče stvaranje interleukina), remeti normalan insulinski odgovor, uzrokuje slanje abnormalnih metaboličkih signala u ostale delove tela.
Kod muškaraca sa „pšeničnim stomakom“ visceralno salo proizvodi više estrogena što dovodi do pojave ginekomastije tj. uvećanja grudi ali i zadnjice.“
Ako zaista imate višak kilograma i rešili ste da učinite nešto povodom toga, probajte bar jedan mesec da primenjujete principe LCHF ishrane, bićete zadovoljni rezultatima, u to budite sigurni!