Ako i dalje verujete da sportisti treba da konzumiraju ishranu bogatu ugljenim hidratima pre i tokom takmičenja i treninga, živite u prošlosti.
Sportisti koji nastupaju na elitnim takmičenjima koriste dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata kao prirodan doping. Njihov metabolizam postaje izuzetno efikasan u sagorevanju masti što im daje mogućnost da budu izdržljivi i jaki kao praljudi. Sportisti koji su rano prihvatili dijetu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata sada dominiraju na svojim poljima – Novak Đoković, Timoti Olson, Ben Grinfild, LeBron Džejms su samo od nekih.
Kada su potpuno adaptirani na visok unos masti sportisti naizgled imaju beskrajan rezervoar goriva, poboljšanje mentalnog fokusa i smanjenje telesne masti.
Da bi se ostvario pun potencijal dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata mora da se ograniči unos UH na ispod 50g/dan, a unos masti značajno poveća.
Na metaboličkom nivou naše telo se pretvara iz sagorevača šećera u zver koja sagoreva masti
Sagorevanje masti kao primarni izvor goriva otključava vrata mnogim fiziološkim procesima koji su poželjni za sportiste. Sportisti koji su zavisni od unosa ugljenih hidrata imaju ograničene zalihe glikogena kao izvora energije za mišiće i mozak.
Mišići su veći i koristiće glikogen dok potpuno ne iscrpe rezerve, što na kraju dovodi do umora, mentalnog i fizičkog i potpune iscrpljenosti sportiste. Iscrpljenost se dešava kada nam više nisu na raspolaganju rezerve glikogena (šećera). U tom trenutku sportisti koji koriste UH mogu maksimalno da skladište oko 2000 kalorija u obliku glikogena.
Kod keto adaptiranih sportista nema limitiranog izvora goriva jer imaju na raspolaganju preko 40.000 kalorija koje su uskladištene u masnom tkivu. Keto adaptirani sportisti su efikasni sagorevači masti i kod njih nema umora i iscrpljenosti.
Na primer, cela ragbi ekipa sa Novog Zelanda je na LCHF ishrani po preporuci kondicionog trenera dr Nic Gilla, i pogodite šta? Osvojili su Svetski kup 2015. godine!
Sportisti na ugljenim hidratima vremenom iscrpljuju rezerve glikogena iz jetre, pa se mišići i mozak bore za male rezerve glikogena tj. bore se za glukozu koja nastaje pokretanjem glukoneogeneze u jetri iz proteina.
Kod keto adaptiranih sportista se tako nešto ne dešava, oni prevazilaze granicu „prostor- vreme“. Na LCHF ishrani poboljšava se telesna kompozicija. Suprotno uvreženom mišljenju, jedenje masti ne čini vas debljim. Naprotiv, dolazi do sagorevanja masnog tkiva i povećanja mišićne mase. Poboljšava se insulinska osetljivost perifernih tkiva. Povećava se hitrost, okretnost, sportske performanse.
Ovaj tip ishrane naročito je pogodan za: boks, borilačke veštine, bodibilding, gimnastiku, ples, fitnes, rvanje dizanje tegova... Šta još može da se očekuje od LCHF ishrane?
Poboljšava se samopercepcija, dobro mentalno stanje i mentalna stabilnost. Potrebno je kraće vreme oporavka posle treninga, pa može da se trenira duže i više u odnosu na kolege koje sagorevaju šećere. Oksidacija masti smanjuje stresni odgovor nakon važbanja pa je i manje metaboličkog stresa. Manja upala i oštećenja mišića. Manje stvaranje slobodnih radikala. Očuvanje visoko nezasićenih masnih kiselina u ćelijskoj membrani. Manja imunospresija i gastro-intestinalni simptomi. Bolje varenje i adsorpcija nutritivnih materija.
Jedna od najčešćih nevolja na dan takmičenja zna da budu gasto-intestinalni simptomi. Sportisti koji su na UH imaju ograničene rezerve glukoze i moraju stalno da se pune glukozom u toku vežbanja.
Konzumiranje velikih količina UH može veoma teško da poremeti rad sistema za varenje što izaziva bol i nelagodnost. Glukoza kao izvor goriva postaje izuzetno nepouzdana vrsta goriva kada se poveća intezitet i jačina fizičkog opterećenja!
Kada se konzumiraju masti u velikoj količini može da se izbegne stalno jedenje tokom treninga (jer telo može da uskladišti 40.000 kalorija koje je spremno da metaboliše u masti). Oksidacija masti je pouzdan i održiv izvor energije za skeletne mišiće. Dovoljno je reći, da keto adaptirana osoba ima goriva za 48h bez novog unosa hrane!