Glavne kalorije iz pšenice dolaze nam iz ugljenih hidrata ali pšenica sadrži i određene proteine – gluten, aglutinin iz pšeničnih klica i amiloza-tripsin inhibitor. Problem koji izazivaju ovi proteini nisu isti kao oni koji nastaju zbog velikog unosa ugljenih hidrata iz pšenice. Tačno je da pšenica može da izazove metaboličke probleme kao što je oscilacija glukoze u krvi. To je problem kod ljudi koji jedu obilje pšenice, da konzumiraju pšenicu kao soja sos (jednu kašiku) ništa im loše ne bi bilo. Ovde se sagledava druga strana problema – proteini iz pšenice. Ovo je važno čak i za ljude koji konzumiraju male količine pšenice. Dakle šta je tako loše u pšenici? 1. Probleme sa pšenicom nemaju samo ljudi koji su oboleli od celijakije
Najpoznatiji problem kojii zazivaju proteini iz pšenice se zove celijakija – autoimuna bolest koja nastaje dejstvom glutena, a leči se bezglutenskom ishranom. 30-40% ljudi ima genetičku predispoziciju da potencijalno razvije celijakiju ali samo oko 1-3% ljudi stvarno i oboli od celijakije. Nije jasno tačno zašto ali se predpostavlja da ima veze sa crevnom mikroflorom. Većina ljudi zna da celijakija zahteva apsolutno i potpuno odsustvo svih izvora glutena. Mnogi ljudi misle ako nemaju celijakiju da su potpuno bezbedni od dejstva glutena. To nije tačno! U skorije vreme došlo je do znatnog porasta ne-celijačne osetljivosti na gluten (NCGS). Mnogi ljudi su osetljivi na gluten, a nemaju celijakiju ( u pitanju je druga imuna reakcija). Tu se preklapaju problemi koji izazivaju drugi proteini pšenice – aglutinin iz pšeničnih klica i amilaza-tripsin inhibitor. Mnogi ljudi su osetljivi na njih bez obzira na to kako vaše telo reaguje na gluten. 2. Upala creva
Upala je prirodna reakcija imunog sistema na povredu. Možete videti reakciju svaki put kada se posečete i slično. Proteini pšenice su iritirajući za vaša creva kao posekotina koja vodi u inflamatorni odgovor. Najpoznatija upala je celijakija ali i ne-celijačna osetljivost na gluten. Ali osetljiovst na pšenicu izaizva probelm i kod ljudi koji nisu osetljivi na gluten već na amilaza tripsin inhibitor koji može da izazove inflamatorni odgovor u gastrointesinalnom sistemu stimulišući imune ćelije. Ovo se javlja bez obzira da li ljudi imaju celijkiju ili ne – to je takođe sasvim drugi problem od glutena i može da izazove crevnu propustljivost. 3. Crevna propustljivost
Zapaljenje u crevima doprinosi pojavi crevne propustljivosti ili sindroma curećih creva. Creva imaju vema kompleksan sistem kontrole svojih granica koji omogućava da dobijemo hranjive materije iz hrane koju jedemo, zadržavajući sve drugo. Svaki dan progutamo na milione virusa, bakterija, nesvarljivih proteina, prašine itd. koji treba da idu na drugi kraj creva, a ne u krvotok. Upala u crevima dovodi do pometnje sistema granične kontrole u crevima. Popuštaju čvrste veze između ćelija creva pa mnogo toga može da pređe u krvotok. Ovo stanje se često opisuje kao sindrom curećih creva. Gluten dodatno stimuliše oslobađanje proteina zonulina koji nezavisno dovodi do dodatnog popuštanja crevne barijere. Dodajte zajedno upalu i zonulin dobijate opasnu crevnu propustljivost koja predstavlja ozbiljan problem. Crevna propustljivost ima veoma važnu ulogu u nastanku autoimunih bolesti. 4. Dupla nevolja – agutinin iz pšeničnih klica
Aglutinini iz pšeničnih klica deluje zapaljenski i ometa imuni sistem. Može izazvati inflamatorni odgovor u crevnim ćelijama i može da poremeti barijernu funkciju creva, što izaziva povećano propuštanje stvari koji ne pripadaju krvotoku. Opet ovo je potpuno odvojen problem od glutena. Očigledno gluten i aglutinin dolaze u paketu jer se obojica nalaze u pšenici ali možete imati problem sa aglutininom čak iako niste osetljivi na gluten. 5. Povećana osetljivost na autoimunitet
Glijadin koji je komponenta glutena kada uđe u krvotok izaziva autoimunu reakciju jer ne bi trebalo da bude tamo. Problemi nastaju kada se javi molekularna mimikrija. Molekularna mimikrija radi ovako: neka strana stvar dospe u krvotok. Imuni sistem formira antitela protiv njega. Tako bi i trebalo da bude ali strana stvar izgleda slično kao i spostveni protein pa stvorena antitela mogu početi da napadaju i sopstvena tkiva. Kod celijkije glijadin jako podseća na crevne ćelije - enterocite. Ali to se ne dešava samo kod celijakije! Inflamacija povezana sa glutenom se javlja i kod Kronove bolesti i drugih autoimunih procesa u crevima. Ćelije creva nisu jedine koje su pogođene autoimunom reakcijom. 6. Povećana osetljivost na ne-celijačne autoimune bolesti
Ako počnete da istražujete celijakiju videćete da je ona povezana sa mnogim drugim autoimunim bolestima, uključujuči poromene na štitnoj žlezdi, dijabetes tip 1 (autoimuni tip) ali autoimunu komponentu ima i dijabetes tip 2. 7. Autoimune rekacije kod ljudi bez celijakije
Mnogi ljudi koji imaju ne-celijačnu osetljivost na gluten imaju različite autoimune raakcije, što samo ističe da celijakija i ne-celijakija su dve različite stvari. Poenta je da su obe potencijalno ozbiljne atoimune reakcije. 8. Oštećenje crevne mikroflore
Crevnu mikrofloru čini zbirka dobrih, prijateljskih bakterija. Pomažu nam u kontroli crevne propustljivosti, u varenju hrane, sintezi vitamina K2, daje signale mozgu za osećaj gladi i sitosti i još mnogo toga. Ove bakterije stvarno ne vole gluten. Ljudi sa celijakijom često imaju problem loše crevne mikroflore, a ti problemi se znatno smanjuju kada osoba izbaci gluten. Ovaj poremećaj se ne odnosi samo na celijakiju već i na ne-celijakiju jer i kod njih postoji poremećaj crevne flore. Čak i kod ljudi koji nisu osetljivi na gluten upala izazvana drugim konponentama iz pšenice može da dovode do poremećaja crevne flore. 9. Gastrointestinalni siptomi (čak i kod ljudi koji nemaju celijakiju)
Cela ta stvar oko crevnih bakterija i crevne propustljivosti može izgledati potpuno apstraktno i nije povezana sa strvarnim svetom, pa hajde da sve to spustimo na zemlju – ove posledice su stvarne kod osoba sa celijakijom javlja se proliv koji se smenjuje sa zatvorom, gorušica, bol, nadimanje, gasovi, jako neprijatan miris stolice, ponekad povraćanje. Kod osoba sa ne-celijačnom osetljivošću na gluten simptomi su obično slični celijakiji. Naravno postoje i razlozi koji mogu dovesti do sličnih simptoma, a nisu povezani sa pšenicom kao što je stres. Gluten tu samo doliva ulje na vatru. 10. Moždani simptomi
Kada se kaže pšenica i gluten verovatno prvo pomislite na problem sa crevima ali zapravo postoji još jedan važan organ, a to je mozak. Senilnost i umor mogu biti simptomi celijakije i ne-celijačne osetljivosti na gluten. Zapaljenje creva i poremećaj mikroflore može povećati šansu za pojavu demencije i Alchajmerove bolesti. Autoimunost u celini može biti povezana sa depresijom. To ne znači da je gluten uzrok svih problema mentalnog zdravlja i da će se eliminisanjem glutena izlečiti takve bolesti. Mentalno zdravlje je komplikovano i postoje mnogi drugi faktori koji utiču na pojavu bolesti. Poenta je da kod nekih ljudi gluten može biti jedna od tih uzroka. 11. Kožni problemi
Najpoznatiji problem sa kožom koji je udružen sa celijakijom je dermatitis herpetiformis. Simtomi ovog dermatitisa su: svrab, crveni osip, siptomi se ne javljaju pre 20te godine života. Ovaj oblik deramtitsa nije ograničen samo na celijakiju ali može biti povezana sa njom. Tako da možemo zakjučiti: pšenica je prilično loša vest čak i za osobe koje nemaju celijakiju. A simptomi se ne pojavljuju samo kao povraćanje i proliv. Zato probajte nekoliko nedelja da budete bez pšenice da vidite kako vaše telo reaguje - možda ćete biti iznenađeni!