Odlomak iz knjige “Istine i laži o hrani” Anita Šupe
U našem telu proizvodi se tri do pet puta više holesterola nego što ga unesemo hranom!
Ako hrana sadrži premalo holesterola, povećava se vlastita proizvodnja. Jedemo li puno holesterola, proizvodnja u ćelijama se smanjuje. Telu je potreban holesterol za razne funkcije i proizvodi ga upravo onoliko koliko mu je potrebno. Holesterol je važan za zdravo funkcionisanje mozga i štiti od depresije. Deluje kao snažan antioksidans i čak nas štiti od raka. Bez holesterola naša koža nije u stanju da sintetizuje vitamin D iz sunčevog svetla. S premalo holesterola naše telo ne može da stvara nove ćelije, a ne uspeva ni dovoljno brzo da obnavlja stare, što dovodi do ubrzanog starenja.
Osim što je građevinski materijal za telo, holesterol se u telu koristi za sintezu hormona potrebnih za borbu protiv stresa.
Upravo ovo objašnjava zašto stres podiže nivo holesterola u krvi – jer nam je potreban više da bi se telo nosilo s povećanim zahtevima. Stariji ljudi imaju više holesterola jer je za vreme njihovog životnog veka nastalo više ćelijskog oštećenja u odnosu na mlađe osobe, zbog toga njihov holesterol nije pametno snižavati lekovima. Holesterol je i glavni sastojak žuči koja je potrebna za varenje masnoća, ali i svih vitamina rastvorljivih u mastima.
Holesterol predstavlja predstadijum potreban za proizvodnju hormona kao što su kortizol i sva tri polna hormona: testosteron, estrogen i progesteron. Nadalje, holesterol se koristi za izgradnju nervnih vlakana i prenošenje nervnih impulsa te za jačanje imunološkog sistema organizma. Bez holesterola čovekov mozak ne može da funkcioniše. Zbog toga je upravo mozak organ koji sadrži najveću količinu ovog važnog molekula.
Bez holesterola nema života.
Jaje, koje je začetak života, namirnica je najbogatija holesterolom – kao i majčino mleko. Majčino mleko od ukupnih masti ima 50% zasićenih i značajne količine holesterola, što je neophodno za pravilan rast i razvoj dece.
Holesterol je prirodna materija i naše telo reguliše vlastitu količinu proizvodnje holesterola do optimalnog nivoa gde unos holesterola sa hranom predstavlja samo manji deo potrebne količine ove supstance. Zato je pokušaj da se interveniše na količinu holesterola u krvi sasvim nebiološki i nelogičan. Nažalost, statini se prodaju i bolesnima i zdravima iako nema dokaza da snižavanje holesterola u krvi jamči bolje zdravlje. Još je manje dokaza o eventualnim prednostima ovog leka u odnosu na nuspojave koje izaziva. Tumačenje vrednosti „masnoće u krvi“ Šta je zapravo „masnoća u krvi“ ili „holesterol u krvi“?
Holesterol se transportuje putem krvi kako bi došao do ćelija kojima je potreban. Ovaj transport se odvija u određenim „paketima“ koji se nazivaju lipoproteini: VLDL (u nalazima se naziva trigliceridi), LDL i HDL . Ukupna vrednost ovih paketa daje ono što se naziva „ukupan“ holesterol.
Evo kako prema švedskom lekaru dr Enfeltu (Andreas Eenfeldt) možemo sami protumačiti svoje nalaze holesterola: 1. Trigliceridi: niska vrednost je dobra (ispod 1,7 jedinica). Nivo iznad 1,7 je znak metaboličkog sindroma i znači povišen rizik za srčane bolesti. Visoka vrednost obično zavisi od preteranog unosa ugljenih hidrata. Trigliceridi ne dolaze od masnoća koje jedemo, već nastaju u jetri od šećera koji nije iskorišćen za energiju. Izvor ovog šećera je sva hrana bogata ugljenim hidratima, naročito šećer i belo brašno. Većina ljudi koji se hrane prema LCHF načelima imaju nižu vrednost triglicerida. 2. HDL: visoka vrednost je dobra jer ovo je dobar, zaštitni holesterol. Niske vrednosti pokazuju rizik od srčanih bolesti. Nivo ispod 1,0 (muškarci) i ispod 1,3 (žene) pokazatelj je metaboličkog sindroma. Unos zasićenih masnoća podiže HDL, unos ugljenih hidrata ga snižava. Većina onih koji se hrane po načelu LCHF imaju visoke vrednosti HDL-a. 3. LDL: preporučuje se vrednost ispod 3,0 jedinice, ali ovo nije tako jednostavno proceniti budući da postoje LDL čestice raznih veličina, gde su male guste čestice opasne, a velike prozračne nisu. Niska vrednost triglicerida i visoka vrednost HDL-a, što je oboje dobro, ukazuju da su LDL čestice velike i prozračne i u tom slučaju veća vrednost LDL-a ne predstavlja rizik. Međutim, visoka vrednost triglicerida i niska vrednost HDL-a ukazuju na to da su LDL čestice male i opasne, da lako oksidiraju pa je u tom slučaju visoki LDL – loš. Potrebno je posmatrati odnos “Ukupni holesterol” / “HDL” jer ovaj odnos govori puno više nego vrednost ukupnog holesterola.
Ako je zaštitni HDL holesterol visok, tada će i ukupna vrednost biti viša, što je u tom slučaju samo dobro. Ako je odnos ukupnog holesterola i HDL ispod 6 – to je dobro, ispod 5 – još bolje, a ispod 4 – odlično. Npr. ako je ukupni holesterol 8, a HDL je 2, odnos je 8:2 = 4, što je odlično. No ako je ukupni holesterol 8, a HDL samo 1, tada je odnos 8:1 = 8, što je loše.
Velike, prozračne, neopasne LDL čestice i zaštitni HDL povećavaju se od zasićenih masti u ishrani.
Male guste opasne LDL čestice i trigliceridi koji su opasni, povećavaju se od ugljenih hidrata u ishrani.
Dakle, vrednost ukupnog holesterola ne pokazuje baš ništa, a ipak većina lekara već kod blago povišenog ukupnog holesterola „pacijentima“ preporučuje ishranu s manje zasićenih masnoća koja podrazumeva više ugljenih hidrata.
Ovakva ishrana može dovesti do smanjenja dobrih LDL čestica, smanjenja zaštitnog HDL-a i povećanja štetnih triglicerida, što sve skupa može pokazati niži ukupni holesterol, a da to u stvari znači povećan rizik za srčane bolesti. Ovo je poznato među naučnicima koji se bave pitanjima holesterola, ali su službene prehrambene preporuke ipak potpuno obrnute – savetuje nam se da jedemo manje masnoće i više ugljenih hidrata. Često se govori o kvalitetu masnoće pa čujemo da postoje one „dobre“ i one „loše“.
Sigurno ste čuli da su biljna ulja zdrava, a masnoće životinjskog porekla štetne? Zapravo je obrnuto!