Giht (gout, podagra) je jedan od najbolnijih oblika inflamatornog (upalnog) artritisa. Nastaje zbog poremećenog metabolizma purina u telu koji vodi u povećanje mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemiju) što izaziva taloženje kristala mokraćne kiseline i upalu u zglobovima, tetivama i okolnom tkivu. Nekada se giht nazivao „bogataška bolest“ jer su u prošlosti uglavnom oboljevali ljudi iz viših slojeva društva, koji su sebi mogli da priušte obilje mesa, šećera i alkohola.
Mokraćna kiselina
Mokraćna kiselina je nus produkt metabolizma purina koji predstavlja jednu od dve osnove azotne baze koja formira DNK i RNK (naš genetiči materijal).
Purina ima u svim namirnicama ali najviše u crvenom mesu, ribi, morskim plodovima, ćuretini, iznutricama, mahunarkama ali to ne znači da su ove namirnice odgovorne za nastanak gihta! Povećan unos mesa može biti okidač za nastanak gihta kod ljudi koji već imaju hiperurikemiju (povišenu mokraćnu kiselinu u krvi) koja često može biti pritajena bez ikakvih simptoma.
Povećan unos mesa i ribe kod zdravih ljudi ne može dovesti do pojave githa.
Neki se plaše, ako pređu na LCHF ishranu da će oboleti od gihta. Neće! LCHF treba da bude visoko masna, a ne visoko proteinska ishrana kako to neki misle.
Verovatno ćete unositi više mesa nego inače, ali pre svega treba da se poveća unos dobrih masnoća i povrća koje raste iznad zemlje. Da onda zaključimo, da zdravi ljudi ne moraju da se brinu da će oboleti od gihta ako unose više mesa.
Raspadanjem purina nastaje mokraćna kiselina koja čak ima ulogu antioksidansa u organizmu kada se nalazi u umerenoj količini. Purini se razlažu na mokraćnu kiselinu u bubrezima (2/3) i crevima (1/3, putem urikolize). Kada ima previše purina bubrezi stvaraju velike količine mokraćne kiseline koja ne stiže da se izluči putem urina već se odlaže u druge delove tela jer bi bilo suviše opasno da se velika količina mokraćne kiseline nalazi u krvotoku.
Klasični znaci gihta: - Visok nivo mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija) - Kristali mokraćne kiseline u zglobnoj tečnosti (koja se dobija punkcijom zgloba) - Više od jednog akutnog napada gihta (napad bola u zglobovima) - Artritis koji se razvija u roku od jednog dana (crvenilo, bol, otok, ukočenost, smanjen obim pokreta) - Zahvaćen jedan zglob – najčešće nožni palac, ređe – skočni zglob, koleno...
Pojava tofusa je specifična za giht i njihovo prisustvo olakšava dijagnozu bolesti ali se oni javljaju u poodmaklom stadijumu bolesti, pa se često giht pogrešno dijagnostikuje i leči kao neki drugi oblik artritisa.
Tofusi su nakupine kristala urata ispod kože, u tetivama i oko mekih tkiva u blizini zglobova. Iz tofusa može da se cedi i beličasta tečnost, a prateći simptomi su: ukočeni, bolni zglobovi i kamenčići u bubrezima (visoka koncentracija mokraćne kiseline dovodi do zasićenja urina i pojavu uratnih kristala i kamenčića).
Kod 25% obolelih od gihta javlja se i bubrežna insuficijencija (otkazivanje rada bubrega) koja je često uzrok smrtnog ishoda!
Predisponirajući faktori za razvoj gihta: - neko u porodici ima giht (postoje određeni enzimski deficiti ali su oni u principu retki) - muški pol (žene su zaštićene do menopauze protektivnim dejstvom estrogena koji povećava klirens mokraćne kiseline u bubrezima) - gojaznost (povezana sa insulinskom rezistencijom koja dovodi do smanjenog klirensa mokraćne kiseline i hiperurikemije) - povećan unos alkohola i droga povećava koncetraciju laktata u krvi (a, povećanom koncetracijom laktata javlja se acidoza. Laktati se bore za isto mesto na transportnom sistemu tubula bubrega sa mokraćnom kiselinom, pa je izlučivanje mokraćne kiseline smanjeno) - previše hrane koja je bogata purinima (misli se pre svega na iznutrice i ribu. Videćemo da je uticaj hrane na hiperurikemiju precenjen i da izbacivanjem hrane bogate purinima, nivo mokraćne kiseline u krvi pada za svega 10-20%. Hrana bogata purinima se okriviljuje za svega 12% slučajeva gihta.) - upotreba lekova kao što su – diuretici, Aspirin, levodopa, ciklosoporoni, vitamin niacin (B3) – mehanizam dejstva je isti kao i kod uzimanja alkohola (kompeticija za isti transportni sistem u bubrezima) - hronične bolesti bubrega (insuficijencija) – najveći procenat mokraćne kiseline luči se preko bubrega (2/3), kada dođe do oštećenja bubrega smanjuje se izlučivanja mokraćne kiseline. - dehidratacija – pogoršava stanje hiperurikemije, smanjuje rad bubrega i olakšava taloženje kristala mokraćne kiseline u okolna tkiva - policitemija, hronična granulocitna leukemija, psorijaza, hemoterapija i sl. - izazivaju sekundarnu hiperurkemiju, zbog povećane razgradnje ćelija i obilje purina koji se raspadaju na mokraćnu kiselinu. Giht često prate i druge bolesti (komorbiditet) kao što su: visok pritisak, dijabetes, srčane bolesti, gojaznost, metabolički sindrom, bubrežni kamenci. Šta je zajedničko za sva ova stanja?
Povećana insulinska rezistencija.
Šta dovodi do insulinske rezistencije? Hrana bogata ugljenim hidratima, a ne purinima (proteinima). Detaljnije čitajte ovde. Mogući okidači za nastanak akutnog napada gihta (napad bola u određenom zglobu) – stresni događaj, alkohol, droga, postojanje infekcije u organizmu i sl.
Akutni napad gihta je vrlo specifičan
Obično počinje noću, kao veoma jak bol u zglobu nožnog palca. Pored bola javlja se otok, crvenilo, toplota, izuzetna osetljivost upaljenog zgloba (i pritisak pokrivača pojačava bol). Akutni napad bola traje 12-24h, a upala zgloba 5-10 dana.
Neobično je da u toku akutnog napada nivo mokraćne kiseline može biti normlana pa čak i ispod donje granice. Ređe, mogu biti zahvaćeni i drugi zglobovi - koleno, lakat, ručni zglobovi. U 90% javlja se kod muškaraca posle 40. godine života, žene oboljevaju mnogo ređe i to najčešće samo u menopauzi (štiti ih estrogen).
Posle akutnog napada gihta često se sledeći napad javi u okviru prve godine, a ako se bolest ne tretira na pravi način prelazi u hronični oblik.
Kod gihta često se javlja povećanje CRP (C-reaktivnog problema) i IL-6 (interleukin 6) to su citokini koji nastaju u toku inflamacije (upalnog procesa u organizmu) koja nastaje u zglobovima kao posledica taloženja mokraćne kiseline.
Mokraćna kiselina se taloži u sinovijalnoj tečnosti jer je ova tečnost prezasićena mokraćnom kiselinom koja se pretvara u kristale. Kristale imuni sistem prepoznaje kao strana tela što vodi u aktivaciju i migraciju makrofaga i drugih leukocita (koji su odgovorni za nastanak upalnog procesa). Kod gihta nije upaljen samo zglob nego postoji i sistemska inflamacija (sveopšta upala u organizmu)
Velika količina mokraćne kiseline (u obliku mononatrijum urata), dovodi do zasićenja ekstracelularne tečnosti što vodi u taloženje mononatrijum urata u obliku kristala. Kristali se talože u sinovijalnoj tečnosti (unutrašnjost zglobova) ali i u drugim tkivima, otuda postoji i sistemska upala koja vodi u sve one bolesti povezane sa gihtom. Svako ko je imao akutni napad gihta osetio je jedan od najjačih bolova koje čovek može da doživi... kako je u osamnaestom veku to živopisno opisao Sydney Smith kao „hodanje na očnim jabučicama“.
Živeti u strahu od ponovnog napada je nedopustivo... zato evo šta možete učiniti...čitajte o lečenju gihta.