LCHF peciva se mogu jesti umereno i po nekad, znači ne svaki dan. Isto važi i za deserte! Jednostavno, ako planirate guitak kilograma tu nema mnogo mesta za peciva i slatkiše, pa bili to i oni koji se spremaju po principima LCHF ishrane, bez pšeničnog brašna i šećera. Jer sve te đakonije imaju mnogo više ugljenih hidrata nego što bi trebalo da ih bude u svakodnevnoj ishrani. Dakle, dok ne dosegnete svoju idealnu težinu, jedite LCHF peciva i deserte makismalno dva puta nedeljno! Šta nam se nudi kao zdrava zamena za pšenično brašno... videćete ima mnogo više opcija nego što očekujete i to mnogo ukusnijih i daleko više zdravijih opcija. LCHF brašno To je ono brašno koje dobijete finim mlevenjem koštunjavih plodova i semenki. Količina kao ni odabir pomenutih namirnica nije važan. Uzmete ono što imate u kući ili ono što najviše volite. Badem, lešnik, orasi (domaći, brazilski, indijski, makadam), susam, lan, suncokret, golica (seme bundeve) su najčešći sastojci LCHF brašna. Da biste znali šta se vama najviše dopada, morate eksperimentisati sa količinom i vrstama namirnica. Ideje za upotrebu LCHF brašna možete naći na stranirecepti.
Kako da dobijete fino mleveno brašno od semenki i koštunjavih plodova? Kositite mlin za kafu ili sličan aparat. Mlevenje mora biti kratko oko 10-15 sekundi pa odmorite malo jer ćete inače dobiti puter umesto brašna. Meljite onoliko dugo u zavisnosti šta želite, krupnije ili fino mleveno brašno. Kokosovo brašno Mnogi koji se pridržavaju ovakvog načina ishrane smatraju kokosovo brašno jednim od najboljih. Ima visok sadržaj zasićenih masti i proteina, impresivnih 61% biljnih vlakana, blag ukus i neverovatnu moć upijanja tečnosti. Koristi se u malim količinama, svega nekoliko kašika za određeno pecivo ili desert. Na prvi pogled izgleda skupo ali pošto se koristi u malim količinama isplati se. Najbolje je da se meša sa drugim brašnima. Postoje preporuke koje kažu da se najlepša LCHF peciva dobijaju kada se koristi oko 20% koksovog brašna u ukupnoj mešavini brašna. Pošto ima izuzetnu moć upijanja tečnosti za svaku kašiku kokosovog brašna mora se dodati i jedan kašika tečnosti. To imajte na umu kada eksperimentišete. Pošto kokosovo brašno deluje kao sunđer može se koristiti u zgušnjavanju supa i čorbi.
Koksovo brašno ima nizak glikemijski indeks (45) pa povoljno deluje kod dijabetesa, stabilno održava nivo šećer u krvi, obilje vlakana povoljno utiče na sindrom curećih creva, opstipaciju i neravnotežu u crevnoj flori. Pogodno je za upotrebu kod ljudi koji su alergični na pšenicu i koštunjave plodove. Kako sami možete napraviti kokosovo brašno? Odvojite koru od koksovog mesa. Blenderom usitnite parčad kokosa. Preko gaze ili krpe iscedite tečnost pa će te dobiti kokosovo mleko, ono što ostane rasporedite u pleh i sušite u rerni na 150 stepeni 4-6h. I to je to, napravili ste kokosovo brašno! Bademovo brašno Bademovo brašno je odmah iza kokosovog brašna po popularnosti i sastavu. Ono što se izdvaja kod bademovog brašna je činjenica da sadrži polinezasićene masne kiseline (PUFAS) koje mogu da oksiduju (užegnu) i doprinesu povećanom stvaranju slobodnih radikala u telu. Ove masne kiseline nisu tako stabilne na visokim temperaturama kao što su zasićene masti iz kokosovog brašna. Ono što treba naglasiti je činjenica da se PUFAS nalaze pre svega u bademovom ulju, a one količine koje se nalaze u brašnu pomešane sa ostalimi sastojcima imaju mnogo manju šansu da oksiduju na visokoj temperaturi jer se nalaze zaštićeni u kompleksu proteina, ugljenih hidrata i ostalih masti.
Ovo brašno ima obilje proteina i biljnih vlakana. Svi hranjivi sastojci badema se zadržavaju u brašnu sem onih koji se nalaze rastvoreni u ulju. Naime, sva brašna od koštunjavih plodova i semneki se dobijaju nakon ceđenja ulja iz ovih sirovina. Ono što ostane melje se u fini prah tj. dobija se brašno. Sva brašna od koštunjavih plodova i semenki imaju povišen nivo omega 6 koje pokušavamo da smanjimo u ishrani, koja je i onako pretrpana omega 6 masnim kiselinama. Zato se sva ova brašna koriste umereno i po nekad sa izuzetkom kokosovog brašna koje obiljuje pre svega omega 3 masnim kiselinama koje pokušavamo da povećamo u ishrani. Za bademovo brašno se govori da ima i cijanogene glikozide i da je to još jedan razlog zašto treba biti umeren u konzumaciji ali ti glikozidi se nalaze u čvrstom komleksu i naše telo ne može da ih razgradi. Da to nije tako ljudi bi masovno umirali od konzumacije badema. Lešnikovo brašno Ovo brašno je samo varijacija na temu brašna od koštunjavih plodova. Pogodno je za one koji ne vole ukus badema ili kokosa. Izuzetno je bogato mastima i proteinima i ima divnu aromu.
Bundevino brašno Ovo brašno je izuzetno bogato cinkom, proteinima i vlaknima. Izuzetne nutritivne vrednosti. Specifičnog ukusa i zelenkaste boje. Najbolje je koristiti ga u mešavini sa drugim semenkama. Laneno brašno Ovo brašno se dobija mlevenjem lanenog semena. Pošto je lan bogat nezasićenim masnim kiselinama koje nisu stabilne na višim temperaturama brašno može lako da užegne. Zato je najbolje koristiti isključivo sveže samleven lan, a ako baš želite da čuvate brašno onda ga ostavite obavezno u frižider.
Brašno je bogato omega 3 masnim kiselinama i biljnim vlaknima. Ima specifičan gorkast ukus pa se koristi uvek u mešavini LCHF brašna za peciva.
Od nedavno govori se i o „zlatnom“ lanu koji se uzgaja pretežmo u Americi. U pitanju je samo varijacija na temu, sa razlikom što tamni lan ima više omega 3 nego zlatni, dok zlatni daje neznatno više ulja. Susamovo brašno Ovo brašno se dobija mlevenjem sirovog susama. Susamovo ulje sarži dva jaka antioksidansa sezamol i sezamolin što produžava rok trajanja ulja ali i brašna. Ovo brašno je izuzetno bogato mineralima, naročito kalcijumom. Pa, ako imate nedostatak kalcijuma brašno od susama i susam su najbolji izbor! Susamovo brašno ima oko 15% biljnih vlakana i čak 46% proteina. Kada bi svaki dan jeli oko 75g ovog brašna podmirili bi celokupne dnevne potrebe za magnezijumom, gvožđem i cinkom. Takođe je bogato i vitaminom E. Baršno koje ima vrlo lepu aromu i slatkast ukus odličan je izbor kada pravite LCHF peciva.
Suncokretovo brašno Ovo brašno se dobija finim mlevenjem sirovog suncokreta, specifične je arome pa se meša sa drugim brašnima. Bogato je omega 6 kiselinama, lako užegne pa se obavezno čuva u fržideru kao i ostala brašna od semenki i koštunjavih plodova. Ono što je specifično je da ovo brašno reaguje sa sodom bikarbonom, pa ako koristite ova dva sastojka može se desiti da se u pecivu pojave zelenkaste mrlje. Takvo pecivo je apsolutno bezbedno za konzumaciju i reč je samo o hemijskoj reakciji između dva sastojka. Napomena za celijakiju: Sva ova brašna možete sami praviti ili ih kupiti u bolje snabdevenim radnjama zdrave hrane ili dm drogerijama. LCHF brašna su bezglutenska i mnogo su bolji izbor za ljude obolele od celijakije nego bezglutensko bršno koje se kupuje u prodavnici. Sastav bezglutenskog brašna je zastrašujući; nema pšenicu ali zato ima kukuruzni skrob, modifikovani skrob, krompirov skrob, sojino brašno, pirinačno brašno, so, šećer, dekstrozu, emulgator i stabilizator. Tačnije 85g ugljenih hidrat, 2,2 g proteina i 0,7g masti. Ah... ljudi moji...želudac mi se prevrće samo kada pomislim na one koji to „moraju“ da jedu. Glikemijski indeks gore pomenutih sastojaka bezglutenskog brašna kreće se između 90 i 110! Poznato je da je glikemijski indeks čiste glukoze 100, koja vrtoglavo, brzo podiže insulin u krvi. Dakle, jasno vam je da ovakvo brašno jako negativno utiče na rad pankreasa i insulin, što lako može rezultovati gojaznošču, dijabetesom i ostalim komplikacijama. Kao da nije dovoljno što neko već ima autoimunu bolest, ovakim brašnom samo se otvara put novim bolestima. Oboleli od celijakije treba da konzumiraju samo gore preporučena brašna i po nekada brašna bezglutenskih žitarica kao što su: kukuruz, pirinač i proso.
Prijatno i uživajte u ukusnim i zdravim zalogajima