U Low Carb ishrani (LCHF) se preporučuje konzumiranje zasićenih masti, pa pored ostalog i slanine. Zašto slanina može da vam pomogne da smršate ali i rešite određene zdravstvene probleme objasiće dr Tim Noakes, jedan od svetskih eksperata za LCHF ishranu.
Slanina ima dobre masti. U slanini nema trans masti!
Mnogi koji su bili uslovljeni da izbegavaju slaninu i jaja kao i crveno meso, puter i ostale životinjske masti za doručak, prešli su na hranu koja se sastoji iz žitarica i voća.
Nije iznenađujuće što slanina ima lošu reputaciju jer se dugo mislilo da podiže nivo holesterola u krvi, izaziva bolesti srca i čini nas gojaznim, međutim ništa od toga nije istina.
Američko udruženje za srce kao i USDA (Američko ministarstvo poljoprivrede) promovisala je veliki unos žitarica i ugljenih hidrata kao dobru ideju za snižavanje holesterola i sprečavanje povećanja telesne težine. Međutim, mora se postaviti pitanje ako je to bila njihova omiljena dijeta za dobro zdravlje od 1980. godine, zašto je došlo do ovakve ekspanzije gojaznosti u Americi i skoro čitavom civilizovanom svetu.
Zašto je slanina zdrava?
Slanina je dobra jer poboljšava naše zdravlje.
Mnogi koji su i jeli slaninu svaki dan za doručak, imali su u podsvesti misli o zapušenim arterijama i srčanim oboljenjima kao tamni oblak.
Dobra vest je da konzumacija slanine neće stati na put uskog struka, ravnog stomaka i srčanih bolesti.
Žitarice i palačinke sa sirupom i džemom mogu izgledati, na prvi pogled, kao zdravija opcija ali to su samo jednostavni ugljenih hidrati koji su loši za vaše zdravlje i utiču na progresivno povećanje telesne težine.
Slanina nema trans masti koje su direktno povezane sa pojavom srčanih oboljenja.
Slanina sadrži dobre masti, a to je pokazala i spektrofotometrijska analiza urađena na kašičici svinjske mati na Univerzitetu u Alberti 2003. godine:
5.9g zasićenih masnih kiselina
6.4g mononezasićenih masnih kiselina
2g polinezasićenih masnih kiselina (uglavnom omega 6)
14g holesterola
Potpuna suprotnost u odnosu na jako opasne masti koje se nalaze u biljnim uljima i hidrogenizovanim biljnim proizvodima, koje su se promovisale kao zdravije opcije. Reklamirali su se kao bolje masti, bolji ukus, produžen rok trajanja… Međutim, nismo imali pojma koliko su te masti bile štetne po naše zdravlje i naše arterije.
Nedavno je Američka administracija za hranu i lekove (FDA) najavila da uvodi korak ka zabrani trans masti i uklanja ih sa liste „hrana koja je prepoznata kao sigurna“. Ovom zabranom nadaju se da će spasiti 7000 života i sprečiti 20 000 srčanih napada u SAD-u svake godine.
Nauka iza dobre masti u slanini
Godine 2003, Cassandra Forsythe-Pribanic sprovela je veliko istraživanje u Univerzitetu u Alberti kako bi se video efekat holesterola kod dijeta sa visokim unosom masti (slaninom) u poređenju sa unosom palminog ulja (učestvovalo je 10 zdravih ispitanika).
Posle 6 nedelja, otkriveno je da su ispitanici na dijeta sa visoki unosom slanine, imali znatno niži holesterol, ukupan, HDL i nešto niži LDL, sa niskim upalnim markerima u odnosu na dijetu sa visokim unosom palminog (biljnog) ulja.
Zaključak je bio da je slanina bolji izvor masti kada se redovno konzumira, od palminog ulja, kada je reč o sniženju holesterola u krvi.
Zaključak koji se može izvući iz ove studije jeste, da je mast iz slanine manje holesterolemična od masti palminog ulja, što ne znači nužno da je palmina masnoća loša, već samo da je svinjska mast bolji izbor kada se redovno jede.
Da li su niskomasne dijete povezane sa gojaznošću?
Prema rečima prof. dr Tima Noakesa konzumiranje masti je žrtveno jagnje za gojaznost koju odobrava američka Vlada.
Priča da je mast loša plasiralo je nekoliko naučnika i kasnije američki Senat je podržao tu priču. Izgradili su smernice o ishrani i rekli da su masti loše i da treba jesti više ugljenih hidrata. Industrija je stala iza toga jer možete napraviti više novca kada prodajete ugljene hidrate.
Od tog trenutka Amerikanci su postali deblji.
Gojaznost povezana sa ishranom bogatom ugljenim hidratima
Koja opasnost preti kada u ishrani jedete puno ugljenih hidrata kao što su krompir, pirinač, hleb, testenine i slično?
Sve to se razlaže na glukozu i fruktozu u krvotoku. Tada se dešavaju dve stvari…
Glukoza pokreće oslobađanje insulina u krvotok, što utiče na metabolizam ne samo ugljenih hidrata (šećera) već i masti. Previše glukoze dovodi do proizvodnja insulina pod pritiskom, a glukoza se ne obrađuje pravilno u vašim ćelijama i na kraju se deponuje kao masno tkivo. Fruktoza pravi velike probleme sa nivoom holesterola.
"Blizanački zločin" u vašem telu prave glukoza i fruktoza u sledećem:
Problemi sa insulinom
Otpornost na insulin
Dijabetes 2
Porast telesne težine i gojaznost
Visok rizik od srčanih bolesti
Očigledno je da vaša ishrana može uticati na to kako izgledate i kako se osećate, a kada agencije koje sponzoriše vlada predlažu određene smernice u ishrani i onda menjaju mišljenje kao što su to skoro učinili sa trans mastima, otežavaju problem, jer mi na kraju ne znamo šta treba da jedemo da bismo bili zdravi.
Vraćanjem na ishranu koju su jeli naši preci, verovatno je najpogodniji način ishrane za ljudsko telo. Paleo i LCHF ishrana mogu promeniti vaš način života i ponuditi vam za uzvrat dobro zdravlje i gubitak težine.
Prof. dr Tim Noakes