Stevija je u Južnoj Americi poznata vekovima. Indijanska plemena iz Paragvaja koristili su steviju kao zaslađivač za hranu i piće više od 1500 godina, po čemu je i dobila narodno ime ,,slatki list’’. Sedamdesetih godina prošlog veka u Japanu je počeo uzgoj stevije što je danas rezultiralo činjenicom da oko 90 miliona ljudi koristi steviju kao zaslađivač već 40 godina bez neželjenih efekata!
Stevija je žbunasta biljka iz roda hrizantema koja ima neverovatno slatke listove. Slast steviji daju steviol glikozidi od kojih je najslađi i najkvalitetniji rebaudiozid A (Reb A). Po količini ovog glikozida određuje se kvalitet stevija proizvoda (visok kvalitet - preko 95% Reb A).
Stevija glikozidi su do 300 puta slađi od šećera pa se koriste u maloj količini
Stevija je jedinstvena po tome što nema kalorijsku vrednost i ugljene hidrate. Stevija ne podiže nivo šećera u krvi što je značajna činjenica za dijabetičare.
Glikemijski indeks stevije je 0! Ona sadrži i određenu količinu antioksidativnih materija što olakšava borbu protiv oksidativnog stresa i slobodnih radikala koji su izazivači mnogih bolesti savremenog čoveka. Stevija može da se koristi u prevenciji dijabetesa, metaboličkog sindroma, osteoporoze, gojaznosti i karijesa. Stevija je pogodna za kuvanje i pečenje kolača i slatkiša jer je stabilna na temperaturi do 200 stepeni Celzijusa
Ova osobina stevije razlikuje je od veštačkih zaslađivača koji se raspadaju na visokim temperaturama. Zbog toga, stevija je obožavana jer omogućava uživanje u slatkom ukusu bez brojanja kalorija.
Zanimljiva činjenica u vezi stevije je da ako preterate sa količinom vaša poslastica postaće gorka, a ne slatka, zato je potrebno da se svi stevija proizvodi individualno doziraju po sopstvenom ukusu. Da li su stevija proizvodi bezbedni?
Apsolutno, 2011. godine EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) je odobrila stevija zaslađivače kao bezbedne za ljudsku upotrebu. Početkom 2013. godine u Srbiji, na osnovu Zakona o bezbednosti hrane steviol - glikozidi su označeni kao potpuno bezbedni dodaci hrani. Da li sada znate šta je stevija? Jedino što vam ostaje je da probate ovo slatko blago prirode i uverite se i sami da postoji zdrava i slatka alternativa ozloglašenom šećeru i veštačkim zaslađivačima.
Veoma je važno da kada kupujete stevija zaslađivače dobro čitate deklaraciju (sastav proizvoda).
Na našem tržištu ima veliki broj plagijata. Ako na prvom mestu sastava proizvoda ne piše – steviol glikozidi (Reb A – rebaudiozidi, bar oko 90%), već na primer eritritol (koji se odbija iz kukuruza) ili još gore neki veštački zaslađivači (fruktoza, manitol, laktoza, saharin, aspartam…) takve lažne stevije zaobilazite u velikom luku. Pravu steviju ćete verovatno prepoznati po tome što je najskuplja jer je čista stevija skupa sirovina. Nećete nigde pronaći 100% čistu steviju jer kao takva ne može da se dozira, zato se meša sa nekim drugim prirodnim zaslađivačem kao što je eritritol ali svega 3-5%, ostalo su steviol glikozidi tj. rebaudiozidi.
Zato OPREZ!