Reumatoidni artritis je sistemska bolest vezivnog tkiva izazvana autoimunom reakcijom.
Jednostvano rečeno – bolest koja napada ceo organizam (sistemski), a ne samo zglobove, dok nas - autoimuno upućuje na zaključak, da uzrok bolesti nije poznat većini...
Kao što sam već govorila, najlakše je okriviti imuni sistem kada se nalazimo na nepoznatoj teritoriji uzoka bolesti. Ta teritorija bi bila manje neistražena da se lekari više posvećuju uticaju ishrane na pojavu raznih bolesti, pa i reumatoidnog artritisa (o tome detaljnije u sledećem tekstu).
Autoantitela započinju zapaljenski proces u sinovijalnoj membrani koja oblaže unutrašnjost zgloba.
Sinovijalna membrana inače omogućava ishranu hrskavice i stvaranje sinovijalne tečnosti. Sinovijalna tečnost više nalikuje živom belancetu, nego tečnosti, ima funkciju da smanjuje trenje između zglobnih površina, da podmazuje i štiti okrajke kostiju i prehranjuje samu hrskavicu.
Naime, hrskavica nema krvne sudove pa se hrani procesom difuzije – kao sunđer upija hranljive materije iz sinovijalne tečnosti. Kada dođe do upale sinovijalne membrane, obilje leukocita koji migriraju na teritoriju zapaljenja dovode do oštećenja hrskavice. Dolazi do propadanja hondrocita (ćelija hrskavice), hrskavica se tanji, zglobne površne kostiju postaju ogoljene, dolazi do trenja dve ogoljene kosti što izaziva jak bol.
Generalno, kada se govori o reumatoidnom artritisu misli se pre svega na hroničnu upalu zglobova, promenjivog toka i trajanja (sa pogoršanjima i poboljšanjima) od koje pati oko 1% svetske populacije.
Procenjuje se da od nekog oblika reumatizma boluje oko 20 miliona ljudi na svetu.
U Srbiji oko milion i po ljudi boluje od nekog oblika reumatizma (svaka četvrta osoba). Oko 60.000 ljudi imaju teški zapaljenski oblik, dok svaka druga osoba završi sa invaliditetom. Procenjuje se da za deset godina od početka bolesti 50% obolelih ostaje nesposobna za rad ali i samozbrinjavanje.
Za ekonomska i socijalna davanja svake godine iz republičkog budžeta se izdvaja oko 25 milona evra za osobe obolele od nekog oblika reumatizma, kaže primarijus dr Mirjana Lapčević, predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.
Svake godine raste broj obolelih. Bolesti koštano-zglobnog sistema su bile na trećem mestu kao razlog obraćanja lekaru opšte prakse (podaci iz 2011. godine). Tri do četiri puta češće oboljevaju žene i to između 35-60 godine.
Procenjuje se da reumatoidni artritis može smanjiti očekivani životni vek za 3-7 godina. Šta može da uputi na postojanje reumatoidnog artririsa? - jutarnja ukočenost i bol u zglobovima koji traje duže od sat vremena, - osetljivost zglobova na pokret, dodir; - znaci upale u zglobu – otok, crvenilo, bol, smanjena pokretljivost, - simetrično zahvaćeni zglobovi na obe strane tela (mali zglobovi šake, stopala, kolena...), - deformacija i propadanje zglobova, - smanjivanje tegoba na terapiju NSAIL. - laboratorijski – postojanje reuma faktora (RF).
Oko 25-30% obolelih ima i vanzglobne manifestacije bolesti, to su tz. seropozitivni (RF pozitivni): - reumatski čvorići koji se javljaju potkožno na ekstenzornim stranama lakta i malih zglobova šake - serozitis (pleuritis – upala plućne maramice i perikarditis – upala srčane maramice) - vaskulitisi (uvek indikator loše prognoze) - anemija, limfadenopatija, splenomegalija (uvećana slezina) – zbog hronične stimulacije imunog sistema - Sjogrenov sindrom (suvi keratokonjuktivitis – suve oči i kserostomija – suva usta) - oštećenje perifernih nerava
Uobičajena terapija se svodi na tumaranje u mraku sa nadom da će nešto da upali. Takvim pristupom nema mnogo nade za uspešnim lečenjem.
Bez poznavanja uzroka bolesti teško je pričati o bilo kakvom lečenju ali evo najčešćih grupa lekova koji se prepisuju: NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) – ibuprofen, naproksen, indometacin, diklofenak; metotreksat, pronizon, sulfasalazin, hidroksihlorohin, D-penicilinamin, soli zlata, ciklosporini i biološka terapija sa humanizovanim proteinima koji neutrališu proinflamatorne citokine – TNF, IL6, IL1 na taj način smanjujući simptome bolesti.
Ovaj tekst bi bio previše dugačak da se nabroje sva neželjena dejstva ovih lekova...samo uopšteno evo nekih – oštećenje jetre, bubrega, digestivnog sistema, povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara, osteoporoza, hipertenzija, dijabetes 2, sklonost ka infekcijama, hormonski poremećaji itd.
Ovakvom terapijom deluje sa na simptome bolesti koji se na taj način samo maskiraju, što znači bolest je i dalje tu samo pritajena.
Zato dijagnoza reumatoidnog artritisa stavlja čoveka u jedan nezavidan položaj sa izraženim osećajem nemoći i pitanjem – zašto baš ja? Traganje za uzrokom bolesti mora biti primarni cilj jer tako je jedino moguće pronaći i odgovarajuću treapiju i zaista pomoći ljudima. Zato čitajte dalje: Da li je uzrok reumatoidnog artritisa...