Pomoću hrane možemo održavati alkalnu pH vrednost u telu, što je veoma važno za zdravlje. Da li? Hajde da vidimo šta se krije iza priče o pH vrednosti hrane i njenom uticaju na zdravlje čoveka.
Šta je pH? _______________________________________________
PH vrednost je mera aktivnosti vodonikovih jona (H+) u rastvoru. Na taj način se određuje da li je rastvor kiselog ili baznog karaktera. PH vrednost je bezdimenziona veličina, i za poređenje se koristi pH skala koja obuhvata vrednosti od 0 do 14.
Za kisele rastvore pH vrednost je manja od 7 (pH < 7,0), a za bazne je veća od 7 (pH > 7,0). To su neke osnovne činjenice o pH vrednosti, za one koji se prvi put susreću sa ovim terminom. _______________________________________________
U našem telu pH vrednost je strogo kontolisana u uskim granicama (acido-bazna ravnoteža) koju regulišu puferski sistemi I organi. Na primer – poznato je da se pH krvi kreće u uskom opsegu od 7.35-7.45 (blago alkalno). Ako bi kojim slučajem pH krvi pao na 7.0 to bi značilo sigurnu smrt! Iako je pH krvi slabo bazan to ne znači da I ostatak tela ima isti pH (hlorovodonična kiselina u želucu, pankreasni sok… imaju različit pH). Dakle, pH nije svuda isti u ljudskom telu I to je potpuno normalno (fiziološki). Zašto se uopšte pominje pH vrednost tela, hrana I zdravlje?
Pobornici “alkalne dijete” ukazuju na to da ako unosimo pretežno kisele namirnice I pH u telu će biti kiseo, a to znači da je otovren put ka razvoju mnogih bolesti, pored ostalih I karcinoma. S druge strane ako unosimo pretežno bazne (alkalne) namirnice I telo će biti bazno, pa je velika šansa da ćemo biti zdravi I dugovečni. Ok, to na prvi pogled zvuči logično, a sada da vidimo I da li je istinito? Poznato je da kada spalimo određenu hranu, ono što ostane je pepeo koji može imati kiseli ili bazni pH. Tako se meso, riba, mlečni proizvodi, jaja, žitarice I alkohol označavaju kao kisele namirnice (one koje po njihovim rečima, moramo izbegavati).
Povrće, voće, mahunarke, orasi imaju bazni (alkalni) papeo, pa ove namirnice trebaju da budu okosnoca zdrave ishrane koja će podići pH u organzmu I na taj način će se sprečiti I izlečiti razne bolesti. To je način razmišljanja mnogih koji nisu imali dodira sa naukama kao što su hemija, fiziologija, biohemija itd. Ljudski organizam ne funkcioniše na tako jednostavnim zakonima, priča je mnogo komplikovanija.
Princip “alkalne dijete”se svodi na pogršnu medicinsku logiku koja nam je donela mnogo zla I bola!
Princip je sledeći –
pojedete masnu hranu, odmah - poraste masnoća u krvi;
jedete slano – imate visok pritisak,
pojedete hranu koja ima kiseli pH pepeo – krv vam postane kisela I vi postajete bolesni. Ne, ne I ne! Evo I objašnjenja zašto “alkalna dijeta” I priča o pH namirnica predstavlja još samo jednu fikciju koja nije utemeljena na evolutivnim dokazima, ljudskoj fiziologiji I naučnim studijama.
Da počnemo od osnovnih principa fiziologije čoveka
Sve, ali baš sve, što unosimo od hrane mora da prođe ovaj put kroz sistem za varenje – usta, jednjak, želudac, tanko crevo, debelo crevo, evakuacija sadržaja u spoljašnju sredinu.
Kada hrana dospe u usta meša se sa pljuvačkom čiji je pH pretežno neutralan (varira od 5,4-7,8). Primetićete da uvek govorimo o pH neke tečnosti, a ne o pH tkiva (jer pH zaista može da se meri samo u rastvoru)!
Hrana se meša sa vodom I enzimima iz pljuvačke I započinje proces varenja hrane. U stvarnom životu, mnogo je onih koji samo gutaju hranu, bez mnogo žvakanja, pa je varenje u ustima zanemarljivo. Onda hrana putem jednjaka dospeva u želudac. Poznato je da se u želucu nalazi izuzetno jaka hlorovodonična kiselina (pH 1-3) najčešća vrednost pH je oko 2. Moćna kiselina razlaže hranu I započinje proces varenja ali takođe pomaže I da se ubiju štetni mikroorganizmi.
Želudac “razbija” hranu u pretvara je u himus (crevni sadržaj) koji odlazi u tanko crevo gde se dešava adsorpcija hranljivih sastojaka. Dakle, kiseo želudačni sadržaj dospeva u dvanestopalačno crevo (duodenum) početni deo tankog creva.
Da se crevo ne bi “spržilo” kiselim sadržajem, pakreas luči sok koji je bogat vodom, enzimima I bikarbonatnim jonima čiji je pH bazan I iznosi oko 8,6. Dvanestopalačno crevo je organ u kome se dešava glavni proces neutralizacije.
Hemija iz sedmog razreda osnovne škole jaka kiselina + jaka baza = neutralizacija
Dakle, sve što pojedemo nezavisno od toga da li je ta hrana baznog ili kiselog karaktera se neutrališe I kao takva nastavlja proces varenja u tankom crevu (duodenumu, jejunumu I ileumu). Preko crevnih resica koje su bogate krvnim kapilarima hranjljive materije se apsorbuju I putem vene porte odlaze u jetru gde ih ona dalje obrađuje I šalje u crikulaciju. Na taj način hranjljive materije dopevaju do svake naše ćelije.
Ono što ostane kao nesvareni sadržaj iz tankog creva prelazi u debelo crevo čija je glavna funkcija da izvlači vodu I minerale iz ostatka. Na kraju crevni sadržaj - feces se izbacuje napolje. To bi pojednostavljeno bilo objašnjenje procesa varenja.
Suština priče – pH hrane nije bitan!!
Naš organizam je prefinjen I neće dozvoliti da različita hrana remeti delikatnu ravnotežu koja vlada u telu (homeostazu) koja se strogo čuva pomoću puferskih sistema I organa. Acido-bazna ravnoteža nije pod uticajem spoljašnje sredine! Srećom po nas jer da je drugačije mi ne bi postojali na ovoj planeti.
Glavni organi koji su zaduženi da stražare I prate svaku I minimalnu oscilaciju u pH krvi su pluća I bubrezi
Krv cirkuliše neoprekidno I može da nadoknadi svaki gubitak pH u bilo kom organu. U toku metabolizma kao krajnji produkt razgradnje energije nastaje ugljena kiselina, koja se lako razlaže na vodu I ugljen dioksid. Tako da ugljen dioksid (CO2) možete da posmatrate kao glavnog I odgovornog za povećanje kiselosti u organizmu. Šta naše telo radi sa viškom kiseline tj. CO2? Putem krvi šalje ga do pluća gde se višak izbaci napolje. I to je to. Najbrži način da se telo oslobodi viška "kiseline" je da se poveća frekvenca disanja, ništa komplikovano ali genijalno.
Drugi način je preko bubrega – oni su mnogo sporiji od pluća u ovoj pH regulaciji ali su zato veoma moćni! Lučenjem bikarbonatnog jona oni balansiraju pH krvi na račun pH urina koji je veoma varijabilan. Pojedete na primer šniclu I vama će posle dva sata biti kiseo urin. Da li to znači da je celo vaše telo kiselo I da ste bolesni? Ne, samo ste pojeli parče mesa koje zakišeljava urin, ništa opasno ili patološki u pitanju je samo jedan prirodan proces da telo izbacuje sve ono što ima u višku I što mu nije potrebno. Zato je smešno kada vidite da oni koji su na “alkalnoj dijeti” trče u wc sa tračićama koje mere pH vrednost urina. Ako je pH urina preko 7, oni su srećni, a ako je ispod 7 misle da su nešto pogrešili I da što pre moraju da navale na “baznu” hranu inače će se razboleti? PH urina varira u zavisnosti od toga šta jedemo ali I od doba dana, kiseliji je jutru (pH 6,5-7,0), a alkalniji je popodne (7,5-8). Da ne ulazimo u temu koliko takvo ponašanje, stav prema hrani I svom telu nije prirodan…
Hrana ne može promeniti pH krvi ali zato mogu pluća I bubrezi
Zašto se pH vrednost povezuje sa karcinomom? Ono o čemu se sada toliko priča je kako tumorske ćelije bujaju u kiseloj sredini ali ne mogu u baznoj (ni zdrave ćelije ne mogu da rastu u previše baznoj sredini). Ako jedemo puno baznih namirnica (voća, povrća…) povećaćemo pH u celom telu I tumor će da umre. Nego šta… Da li sada shvatate koliko je ovo naivna, dečija logika?
Metabolizam tumorske ćelije
Samo ćemo dotaći temu metabolizma tumorskih ćelija koje se pretežno hrane glukozom (šećerom) koju razlažu pomoću procesa glikolize. Reklo bi se, isto kao I naše zdrave ćelije ali evo u čemu je razlika.
Zdrave ćelije molekule glukoze razlažu pomoću tri procesa: glikolize, ciklusa limunske kiseline I oksidativnom fosforilacijom. Bilo bi suludo da objašnjavam detaljno ove procese niti je presudno za razumevanje ali rećiću da se glikoliza dešava u svim ćelijama sa ili bez prisustva kiseonika dok se druga dva procesa dešavaju samo u prisustvu kiseonika. Razlaganjem jednog molekula glukoze, glikolizom nastaju 2 molekula ATP-a (ATP je valuta za energiju u telu), ali ako taj molekul glukoze uđe u ciklus limunske kiseline I oksidativne fosforilacije nastaju 28,30 molekula ATP-a! Razlika je značajna I veoma važna. Više energije ćemo dobiti ako se glukoza razlaže u prisustvu kiseonika, to je jasno. Kada nema dovoljno kiseonika krajnji produkt glikolize je pirogrođžđana kiselina koja se transformiše u mlečnu kiselinu, a upravo ta kiselina se akumulira u tkivu (to znaju svi koji prođu jak fizički trening jer će zbog velike količine mlečne kiseline osetiti upalu I jak bol u mišićima).
Varburgov efekat
Čuveni nobelovac Otto Warburg je primetio da ćelije tumora vole da koriste glukozu razlažući je samo procesom glikolize čak I kada je kiseonik prisutan. Dakle, ćelije tumora koriste energetski put koji je jako neefikasan (1molekul glukoze daje samo 2 ATPa).
Ćelije tumora koriste 200 puta više glukoze nego zdrave ćelije!
Tu se krije odgovor zašto ljudi naglo gube na težini jer se ogromna količina glukoze neefikasno troši na rast ćelija tumora. Korišćenje procesa glikolize kao glavnog puta razlaganja glukoze čak iako je prisutan kiseonik naziva se Warburgov efekat. Ovaj efekat pokazuju I neke naše zdrave ćelije kao što su imune ćelije I stem ćelije ali to je neka druga tema. Ali da se mi vratimo našem pH. Dakle, videli smo da ćelije tumora koriste puno glukoze, bez prisustva kiseonika I na taj način, kao nus produkt stvaraju puno mlečne kiseline koja se nakuplja u okolnom tkivu.
Hajde da više ne posmartamno ovaj fenomen naglavačke već da ga postavimo da stoji kako treba.
Kisela sredina ne stvara tumor, već tumor stvara kiselu sredinu!
Da li je suvišno govoriti da nema naučnih istraživanja koja govore u prilog da je “alkalna dijeta” dobra za naše zdravlje. Da, slažem se da su povrće, koštunjavi plodovi I malo voća dobri za zdravlje ali je takođe važno jesti I meso, ribu, iznutrice, jaja, dobre masnoće, pečurke sve ono što priroda može da nam ponudi u određenom trenutku. Naši preci su živeli u različitim klimatskim uslovima, pre poljoprivredne revolucije jeo je ko je šta imao. Neki su se hranili pretežno “kiselom” hranom, naročito narodi koji su počeli da migriraju severno od ekvatora, a oni koji su bili u tropskim krajevima pretežno su unosili “baznu” hranu.
I?
I, niko nije bolovao od modernih bolesti, bili su jaki, zdravi onakvi kakvi mi sanjamo da budemo danas. Reference:
http://ajph.aphapublications.org/doi/pdf/10.2105/ https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/7797810 https://labtestsonline.org/understanding/conditions https://en.wikipedia.org/wiki/Acid%E2%80%93base http://jasn.asnjournals.org/content/8/5/784.short https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8605731 https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12450898 http://ajcn.nutrition.org/content/91/2/406.full http://ajcn.nutrition.org/content/92/4/940.full