I ta Korona ili „Horona“ što bi rekla jedna devočica.
Kada će sve ovo da prođe, pitamo se svakog dana…
I čekamo… Šta nam drugo preostaje.
I dok čekamo, tako zatvoreni i izolovani, možda smo više nego ikada upućeni jedni na druge ali i sami na sebe. Toliko nas je želelo da se odmori, da se opusti, da pobegne od onog što nas melje svakog dana, a što nazivamo životom. I eto želja nam se ostvarila.
Naravno, da niko nije pomišljao da nam to može doneti pandemija ali očigledno nismo dovoljno jasno i precizno poželeli želju…
Hoćete da se odmorite, da budete više u svom domu, da budete više sa svojom porodicom? Nema problema, Univerzum kaže – evo, izvoli te.
Pazi šta želiš, možda ti se želja i ostvari…
I sad, neki pitaju – kad će sve da se vrati na staro? Pa… Nikada.
Više nikada neće biti isto, budite sigurni u to.
Naravno, ne znači da je u pitanju nešto loše ali da ćemo biti pod stresom velikih i čestih promena još kako hoćemo.
Šta će biti sa nama, onda?
Nemam pojma ali baš sam srećna. Teško da ćete čuti od nekoga takav odgovor.
Pre će biti – ne znam i jako se brinem zbog toga. To je već očekivan i ljudski odgovor.
Čega se tačno plašimo? Nepoznatog.
Zašto sada toliko ljudi predviđa šta će i kako biti posle Korone? Zato što se tako osećamo bar malo sigurnije. Znate ono – eto vidiš šta sam ti rekla. Iako bi to moglo da bude ostvarenje najcrnjeg scenarija, nema veze… Bila sam u pravu, to je važno! Sve, samo da ne zaronimo u nepoznato bez neke pripreme i „znanja“. Lažan osećaj sigurnosti i to je valjda neka sigurnost.
Dakle, nema većeg virusa od straha. On parališe, on se uvlači u svaku ćeliju, u svaki deo ljudskog tela i duše. On ne bira pol, rasu, godine života… I prosjak i kralj padaju na kolena. „Oni“ to dobro znaju i besomučno igraju na tu prljavu kartu u „Igri prestola“.
Svako za sebe i na svoj način proživljava sve ovo… A oni najhrabriji ili bolje reći najstrpljiviji - prežive. To je valjda ono kad kažu – sve to prođe i sve to dođe na svoje.
I nisi ni svestan, koliko se menjaš iz dana u dan, koliko rasteš i razvijaš se. Koliko postaješ bolji?
Štos je, izgleda da na kraju priče vidiš sam sa sobom - gde usmeravaš svoju pažnju, svoju životnu energiju? Destrukcija, ponor, kraj ili nada, mir, razumevanje.
Žedni vlasti žele da osetimo strah ali mi znamo da „oni“ nisu u pravu. Ovo je doba velikih promena! Ako ne obratimo pažnju na kamenčiće opomene, zatrpaće nas velika stena…
Došlo je vreme da ustanemo, da se probudimo i da shvatimo da smo svi zajedno u ovome. Da smo deo ove planete, a ne njeni vladari. Gaja – Majka Zemlja nas poziva da se promenimo. To je nešto što moramo da iskusimo svi zajedno, držeći se za ruke, kao jedan.
To je velika lekcija koju treba da naučimo, bez straha…
Da, bez straha... jer da li vi znate nekoga ko je došao na ovu planetu, a ko neće umreti i otići odavde? Dakle, koja je poenta? Pa valjda smo došli da naučimo nešto, da postanemo bolji, svaki put sve bolji i bolji. To je igra zvana život. Nasmešite se, sve će biti OK.