Da, važno je kako se hranimo ali je vrlo često problem gojaznosti više emotivni problem nego bilo šta drugo. Zato ćemo sa ovim tekstom početi seriju tekstova koji će vam pružiti psihološku i emotivnu podršku na vašem putu ka zdravlju i vitkoj liniji.
Prejedanje se često pogrešno tumači
Ono je jednako bolno i frustrirajuće – nešto što se nadate da nećete uraditi ali isto tako znate da će se to ipak desiti.
Čovek se može osetiti neprijatno, sramotno, pun osude i mržnje prema samom sebi. U ovom društvu smo navikli da kada smo „van kontrole“ i kada se prejedemo, to se smatra „moralnim neuspehom“.
Ova moralna perspektiva je svuda oko nas – zapadna kultura zasniva se na individualizmu i ličnim dostignućima, koje ako ne dosegnemo osećamo krivicu i stid jer nismo dosegli idealne standarde zajednice.
Nedostatak „uspeha“ se izjednačava sa nedostatkom volje i želje jer dobri smo samo ako smo „pod kontrolom“. Što više mislimo da moramo da se kontrolišemo to više osećamo stid, neprijatnost – emocije koje treba da prevaziđemo, pa je bolje da se prejedemo nego da se osećamo ranjivo.
„Moralni pristup“ prejedanju ubija dušu. Rađa sramotu, što dalje vodi u mržnju prema samom sebi.
Prejedanje je krik duše i nije nešto što je vezano za moral ili loše ponašanje već samo mudar odgovor nekoga ko je nemoćan pod teretom velikog duševnog bola i osećaja tuge.
Prejedanje treba da pogledamo sa samopoštovanjem uz razumevanje da se u ovim činu nalazi mudrost i inteligencija, nešto što treba da slušamo, a ne da prevaziđemo.
Sprijateljite se i sedite sa svojim prejedanjem i pogledajte šta leži ispod – ljudska ranjivost, koju na sve načine pokušavate da sakrijete i tako zaštitite samog sebe od bola.
Počnite da brinete o sebi kada se osetite nesigurno i nemoćno. Kada u sebi pokušamo da iskorenimo samomržnju i duboku sramotu, osećamo da diramo duboke rane u svojoj duši. Sasvim je redu da se osećamo neraspoloženo, tužno, povređeno, u bolu. Ne treba da bežimo od negativnih osećanja već da ostanemo u njima dok ne prođemo proces tugovanja i dok ih ne prevaziđemo.
Ispod svakog prejedanja i dodatnog tanjira testenine možete videti samo meku i nežnu tačku svoje ranjivosti. To su mesta bola, gubitka, tuge ali i mudrosti i hrabrosti srca. Videćete da to nisu tako zastrašujuće stvari kao što u početku mislimo da jesu.
Šta ako promenimo da prejedanje ne gledamo kao na „moralni neuspeh“, da ostavimo tu ideju da umre i nestane.
Onda…bi moglo nešto novo da se rodi na njegovom mestu. Nešto za čim tako dugo tragate.