Moje ime je Visok Arterijski Pritisak ali me često zovu i Hipertenzija. Po profesiji sam tihi ubica!
Hajde da se upoznamo... Ako zaista imate hrabrosti... Možda do kraja i promenite mišljenje. Možda i nisam toliko loša kako se priča... U Srbiji sam jako popularna, toliko me vole, da sam sastavni deo života svake druge osobe koja živi u ovoj zemlji. Malo me više vole muškarci nego žene ali to su samo nijanse.
Da li je u pitanju čist mazohizam ili način života, ishrana, stres?
Sve po malo, nešto manje, nešto više. Iako sam deo života mnogih od njih, oko polovine nije svesna da sam tu sve dok ih ne iznenadim onako kako to ja volim – bolom u grudima ili u glavi, gušenjem, padanjem u nesvest.
Po neki čak izgube i moć govora i kretanja kada me prvi put osete onako izbliza. Moje tiho, dugogodišnje prisustvo sigurno će zapamtiti za ceo život kada rešim da se napokon pokažem svoje pravo lice. Kao i svaka devojka ne volim kada sam zapostavljena. Kada ne obraćaju pažnju na mene...
Ja onda obratim pažnju na sebe.
Bolom.
Bol je nešto što ljude primorava da obrate pažnju, to sam odavno naučila. Da sam imala vašu pažnju možda ne bih bila ovako gruba, oštra, osvetnički naoštrena da vam upropastim život... Da ste samo malo bili pažljiviji... Nisam uvek bila ovakva, znate... Nekada sam vodila računa o vama, starala se da svaki deo vašeg tela dobija vitalnu tekućinu crvene boje, da svaka ćelija bude nahranjena i da slobodno diše. Vaše krvne žile bile su zdrave i vi ste bili zdravi i spavali ste mirno.
A onda je počeo – kako vi to zovete stres. Škola, posao, šef, žena, muž, deca; i ta užasna „hrana“ kako je zovete, cigarete, alkohol!
Hej, ima li nekoga u toj lobanji? Svakodnevni napadi adrenalina, insulina, nikotina...
Da, morala sam da očvrsnem i da naučim kako da se borim sa tim. Malo po malo, pod tim teškim okolnostima počela sam da rastem da se razvijam, postala sam jaka, toliko da sada mogu da se igram sa vama, kao što ste se vi nekada igrali sa svojim zdravljem.
Mogu da vam stegnem srce, mogu da vam zaustavim dah, mogu da vam uništim utrobu, mogu da vas pošaljem na onaj svet kad god to poželim jer niste obratili pažnju onda kada je trebalo!
Niste obratili pažnju na sebe.
Niste imali vremena?
Bili ste zauzeti?
Čime?
Životom!
Ha, ha, ha... Čiji život živite ako u njemu nema mesta za vas?