Stalno me uznemiravaju dezinformacije koje tradicionalni nutricionisti govore dijabetičarima. Čuvena rečenica – „Sve umereno, jedite manje mesa i masnog, a povećajte unos žitarica“, je tema koja je prisutna u medijima već dugo vremena.
To su smernice koje čine da ljudi budu bolesni.
Na Facebook-u pojavljuje se već duže vreme reklama o „10 top namirnica za dijabetes“ – jabuke, dinje, ječam, ovas, brokoli… Brokoli je Ok, međutim ova lista je slična kao da smo rekli alkoholičaru da ćemo u martini dodati malo soka od pomorandže i čija semenke, pri tome zaboravljajući da izbacimo alkohol.
Da li ste znali da je 126g ugljenih hidrata bez masnoće slično špricu šećera koji se direktno ubrizgan u krvotok. Na ovoj listi dobrih namirnica za dijabetes nema ni jednog proteina?
________________________________________
Zašto ljudima jednostavno ne kažemo – možete smanjiti šećer u krvi tako što nećete jesti šećere.
Da, ljudi tako je jednostavno!
________________________________________
Preporuke koje daje Institut za Medicinu (SAD) preporučuje unos makronutrijenata. Evo citata iz te publikacije: „ Donja granica unosa ugljenih hidrata koja je kompatibilna sa životom je nula, pod uslovom da se unosi dovoljno proteina i masti iz hrane.
Međutim optimalna količina ugljenih hidrata koja je neophodna za dobro zdravlje nije poznata. Postoje narodi koji tradicionalno žive na ishrani bez ugljenih hidrata, sa puno proteina i masti (Masai, stanovništvo Aljaske i Grenlanda). Nije bilo očiglednih uticaja ovakve ishrane na zdravlje i dugovečnost u pomenutim populacionim grupama“.
Klasične preporuke za unos ugljenih hidrata kreću se od 87-112g na dan, to je količina glukoze koja vam je dovoljna da ne uđete u fiziološku ketozu. Oni su procenili da je količina od oko 100g ugljenih hidrata na dan dovoljna da naš mozak radi na glukozi bez potrebe da se pokreće fiziološka ketoza.
Zatim kažu - „Treba naglasiti da mozak može normalno da funkcioniše ako glukozu dobija u procesu glukoneogeneze iz glicerolne komponente masnih kiselina i glukogenih aminokiselina iz proteina, kada se konzumira hrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata“.
Dakle ketoza nije ništa strašno i opasno već se samo metabolizam prebacuje na drugu vrstu goriva.
Međutim „oni“ su se dogovorili da svi mi ne treba da budemo u fiziološkoj ketozi, jer? Jer su „oni“ tako rekli, iako nisu izneli bilo kakve argumente zašto bi to trebalo da bude tako.
Koje su opasnosti ako unosimo preteranu količinu ugljenih hidrata? Dijabetes i gojaznost na prvom mestu.
Naravno to vam niko neće reći. U Vodiču za unos ugljenih hidrata (DRI- Dietari Reference Intake) u koloni „Štetni efekti prekomerne potrošnje“ stoji da nema definisanog štetnog efekta povećanog unosa ugljenih hidrata.
ŠTA?
Po njima sve je Ok, sve dok ne jedete masno meso i masnoće i dok se obilato hranite žitaricama od celog zrna i brojite kalorije.
Da li to stvarno treba da kažemo ljudima?
Preporuke su da dijabetičari treba da unesu oko 165-240g ugljenih hidrata na dan (3 obroka, dve užine). Jedna porcija ugljenih hidrata bi bila: jedno parče hleba, dva kolačića, trećina šolje pirinča, 100g voća.
Znači to je sve isto, nema razlike između kolačića i jabuka, važna je porcija ugljenih hidrata.
Dijabetičari se edukuju da broje ugljene hidrate i dobijaju ovakve preporuke za doručak na primer – ¾ šollje korn fleksa, šolja obranog mleka, kriška hleba od celog zrna i kašika soft margarina.
U prevodu – korn fleks je vrsta industrijske hrane napravljena od kukuruza (žitarice koja je bogata ugljenim hidratima sa visokim glikemijskim indeksom). Obrano mleko – ima malo masti, a puno laktoze (mlečnog šećera), kriška hleba od celog zrna (integralnih hleba ima glikemijski indeks 72, beli 69).
Opet puno ugljenih hidrata iz žitarica i kao kruna „zdrave hrane“ – soft margarin, napravljen od rafinisanog biljnog ulja. Hidrogenizovana biljna masnoća stvorena da ubrza procesa ateroskleroze u vašim krvnim sudovima.
Usta su mi puna psovki kad pročitam ovakav primer obroka koji je namenjen za dijabetičare, na decu ne smem ni da pomislim jer mi kreću suze…
Zašto dijabetičari ne znaju istinu?
Zato što je šećer seksi. Prodaje časopise, industrijsku hranu, dobija puno lajkova na Facebook-u.
Kokošija jaja, pečeno pile, kriška sira… Zašto bi to neko reklamirao, to nikome nije zabavno? Puno finansijske koristi poljoprivredne, prehrambene i farmaceutske industrije stoji iza povećanog unosa žitarica i šećera. Zato niko ne menja smernice o ishrani!
Vreme je da nešto promenimo.
Možemo mi to i bolje.
Ljudi zaslužuju da znaju istinu!
Top 10 namirnice za dijabetičare bi bile:
biftek, losos, jagnjetina, kačkavalj, ljute papričice, avokado, kokos, brokoli, badem, puter.
Diana Rodgers
Izvor: https://robbwolf.com