Emocionalnu vezu možemo imati sa roditeljima, decom, ljubavnikom ali emotivno možemo biti vezani i za šećer.
Zavisnost od šećera nije samo prinuda i loša navika to je odgovor na hemiju mozga. Kada smo emotivno vezani za šećer okrećemo se ka njemu svaki put kada treba da se oslobodimo stresa – kada nam treba udobnost, umirenje i zadovoljstvo.
Kako možete da prepoznate neke od znakova emocionalne vezanosti za šećer:
Kada ste pod stresom i pritiskom šećer vam je primarni izvor oslobađanja od stresa i opuštanje
Osećate se uznemireno kada ste odvojeni od izvora šećera
Pomisao da ne jedemo više šećer dovodi do anksioznosti i panike
Jedemo šećer kada pokušavamo nešto novo ili kada osećamo strah
Jedemo šećer kada nam treba mir, sigurnost i opuštenost
Šećer vidimo kao svog „najboljeg prijatelja“ ili „majku“
Željno iščekujemo da jedemo šećer ako ga nismo jeli nekoliko dana
Kada se emocionalna veza sa šećerom razvije…
Tražeći šećer mi tražimo način kako da se osetimo bezbedno i sigurno u prisustvu duševnog bola ili nelagodnosti.
Bezbednost pronalazimo u čokoladi, kolaču, sladoledu.
Jedenje šećera donosi nam olakšanje od bola, izaziva osećaj topline i vezivanja, zato se ponovo i ponovo vraćamo njemu.
Često postoji trauma i neki oblik gubitka, nešto što je bilo u prošlosti ili sadašnjosti (smrt roditelja ili bračnog druga, razvod, bankrot, nemaština) što samo pojačava „ljubavnu vezu“ sa šećerom. Kada osećamo gubitak i bol šećer postaje sigurna baza i „dom“. Što nam šećer daje veći osećaj sigurnosti jača se i emotivna veza sa njim.
Kako izlečiti emocionalnu vezu sa šećerom?
Vezu sa šećerom lečimo kroz saosećanje i maštu. Spoj sa šećerom treba da vidimo kao žalostan da bi nam bilo lako da ga pustimo da ode od nas.
Vezu sa šećerom treba da zamenimo dubljim vezama – sa sobom, sa drugima, sa životom.
Zašto „moć volje“ nije odgovor
Naš tipičan pristup kada prepoznamo da je šećer problem je da pokušamo uz pomoć sopstvene volje da kontrolišemo problem.
Možemo pokušati da potisnemo i kontrolišemo želju, emocije, misli, svoju okolinu, ishranu, odnose sa drugima – sve što je u nekom odnosu, da može da podstakne želju za šećerom.
Kada vidite da to ne radi možete se potruditi više.
Ali ni ovo ne radi…
Onda počnemo da se osećamo frustrirano, obeshrabreno, očajno. Počnemo da se osećamo bespomoćno što se više trudimo da pomoću moći volje kontrolišemo problem.
Kontrola, nije srž problema da šećerom, pa nije ni rešenje!
Kako zaceliti žudnju za šećerom bez moći volje
Žudnja za šećerom je mogućnost za povezivanje.
Zavisnici žude za intimnošću i povezivanjem. Ne dostaje im pun opseg ljudskih emocija i dubok odnos sa sobom. Tek kada steknu sve ovo, mogu biti izlečeni od zavisnosti od šećera.
Svi mi težimo da se povezujemo sa drugima jer smo socijalna bića koja vole društvo drugih. Kada nema povezivanja osećamo čežnju i želju jer nam je to u prirodi. Ono što čini glad tako jakom je stid i krivica koju osećamo. Krivica produbljuje želju i čežnju za povezivanjem i tako u krug.
Ako pokušamo da se odupremo ovim emocijama javlja se povećana emocionalna i fizička napetost što je veoma neprijatno iskustvo. Kada pustimo svoju želju da se kreće kao voda, napetost izlazi na površinu i odmah se osećamo bolje.
Idemo kroz dan dobro raspoloženi i u nekom trenutku stigne nas žudnja za slatkišima. Kako reagujemo i šta prvo pomislimo? Obično je – ne, opet, ne želim to.
Umesto da se okrenemo svojoj žudnji, da pokušamo da odgonetnemo šta ona u stvari hoće da nam kaže, mi se obično okrećemo protiv nje – kao od neželjenog gosta.
Kako da osećanja stida, straha i krivice nestanu?
Kada se zatvaramo pred normalnim ljudskim osećanjima to predstavlja bolno iskustvo i razdvaja nas od naše prirode, razbija naša srca.
Za našu želju, mi kažemo – ne.
Osećamo se kao da za nas nema ljubavi.
Žudnja za šećerom nije ništa ružno niti strašno.
Ona ima svoju svrhu – žudnja nas poziva da pogledamo malo bolje u sebe. Znatiželjno, dobronamerno i nežno treba da ispitamo sami sebe – šta to žudnja hoće da nam kaže?
Na taj način omekšavamo svoje kompulzivno ponašanje.
Šta to tvoja duša želi od tebe?
Izvor: growinghumankindness.com