Evo jednog zanimljivog zapažanja Harvija Dajmonda o mleku i mlečnim proizvodima. Deo iz knjige Zdravi i vitki: „Krave ne piju kravlje mleko, zašto onda piju ljudi? Šta, zaboga ljudi rade pijući kravlje mleko? Da se odrasloj kravi ponudi mleko ona bi ga onjušila i rekla: „Ne, hvala, pašću travu“. Razmislite o tome. Zar je moguće da je naš tvorac mogao da postavi stvari tako da bi jedina vrsta na Zemlji koja pije kravlje mleko bila ljudska bića? Možda razmišljate u sebi – o, čemu on to govori, tele pije kravlje mleko?! Tačno! Kravlje mleko je namenjeno i stvoreno radi jedne svrhe – da hrani mladunčad te vrste.
Nijedna životinja ne pije niti želi da pije mleko kada se jednom odbije od sise. Naravno, ne govorim o pripitomnjenim životinjama čije su se prirodne sklonosti izopačile. U početnoj fazi života nepromenjiva praksa svih sisara je da piju mleko svojih majki; zatim se oni odbijaju od sise i ostatak svog života provode hraneći se drugom hranom.
Priroda nalaže da moramo da se odbijemo od sise u ranom dobu. Ljudi s druge strane predpostavljaju da bi dojenje nakon majke trebalo da preuzme krava. Drugim rečima, postoji jedan sisar na Zemlji koji nikad ne bi smeo, nipošto da se odbija od sise; ljudska bića. Zašto? Naravno, teško je da se na ovu spornu stvar gleda objektivno zbog svih protivrečnih informacija kojih ima jako mnogo, ali zar vam pomisao da ljudi nikada ne bi smeli da se odbiju od sise ne vređa osećaj za logiku i zdrav razum?
Da li ste ikada videli da zebra sisa žirafu? Da li ste ikada videli da pseto sisa konja? Ne? Dobro, da li ste ikada videli da čovek sisa kravu? Sva tri primera su smešna. Ali vi ste videli da ljudi sisaju kravu, ako ste ikada videli kako piju mleko ili jedu ma koju vrstu mlečnih proizvoda, vi ste to zaista videli. Samo zato što neko muze kravu i donosi mleko potrošaču u čistoj čaši ne znači da osobe ne sisaju kravu. Naravno, uopšte ne izgleda neobično videti nekoga kako ispija čašu mleka ali kakva bi bila vaša reakcija da vozeći se seoskom stazom slučajno na nekom pašnjaku ugledate kako lepo odeveni čovek i lepo odevena žena kleče na kolenima sisajući kravu?
Da li biste se vi probili kroz životinjske balege i odmah krenuli ka kravi i direktno pili mleko iz njenog vimena? Ne? Ali pustićete da neko drugi uzme mleko i donese vam ga u čistoj čaši, zar ne? Naravno, ja se šalim, ali to izgleda smešno samo zato što bi ljude naravno njihova logika, instinkti i zdrav razum naveli na to da prestanu da piju mleko da im se ono ne nudi. Činjenice su jasne u pogledu jeden stvari: hemijski sastav kravljeg mleka se razlikuje od hemijskog sastava ljudskog mleka. Kada bi vaša utroba mogla da progovori nakon što ste uneli mlečni proizvod ona bi zapitala:“Što se ovaj čovek vrzma oko krave“?
Kravlje mleko ima jedinstven sastav i usklađen je sa potrebama njihovih mladunaca. Telad dolaze na svet sa oko 40 kg telesne težine i za svega dve godine dostižu težinu koja se kreće između 450 i 1000kg. Ljudsko mleko čiji je sastav usklađen sa potrebama njihove novorođenčadi, jeste hrana za bebu koja na svet dolazi sa 2,2 do 4,5kg i za osamnest godina dostiže prosečnu težinu između 45 i 90kg.
Kravlje mleko je predviđeno za životinju koja će u kratkom vremenskom peroidu da poraste veoma velika. Mislite li da je to nešto što priželjkuju ljudi koji žele da oslabe? Da za kratko vreme postanu ogromni kao goveda? Pored toga da li se mleko konzumira u svom prirodnom obliku? Ne, ono je pasterizovano, što znači da je zagrevano na visokoj temperaturi da u njemu nije moglo da opstane ništa živo. Sve dobro što se nadate da ćete dobiti iz njega uništeno je ili obezvređeno.
Enzimi potrebni za razlaganje i probavu mleka su renin i laktaza. Oni kod većine ljudi skoro savim nestaju u dobu od tri godine. Postoji u svakom mleku element koji se zove kazein. U karvljem mleku ima tri stotine puta više kazeina nego u ljudskom. To je potrebno zbog razvoja ogromnih kostiju. Kazein se koaguliše u želucu i formira velike, tvrde, guste, teško probavljive ugruške koji su prilagođeni četvorostomačnom probavnom aparatu krave. Kad je unutra ljudskog organizma, ova lepljiva gusta masa traži od tela ogroman napor da je se oslobodi. Na žalost, nešto te gnjecave supstance otvrdnjava i prijanja uz sluznicu creva i sprečava apsorpciju hranjivih materija u telo. Rezultat: letargija. Isto tako, nus proizvodi probave mleka ostavljaju veoma mnogo toksičnog mukusa u telu. Uzgred budi rečeno kazein je osnova jednog od najjačih lepila koji se koristi u drvodeljstvu. Dr Norman Voker, star stotinu i devet godina, endokrinolog tvrdi da je kazein glavni krivac koji doprinosi problemima tiroidne želede. To što su mlečni proizvodi jako toplotno obrađeni i uvek u sebi imaju tragove penicilina i antibiotika predstavlja dodatni teret za organizam...
Ako nameravate da pijete mlečne proizvode molim vas da ih pravilno kombinujete. Mleko bi trebalo da se pije samo. Jer je jedina hrana na zemlji koja stvara obilje mukusa (sluzi) koja se loše slaže sa ostalom hranom. Neki ljudi insiistiraju na neophodnosti mlečnih proizvoda zbog kalcijuma. Nas su pogrešno uveravali da je mleko glavni izvor kalcijuma i da će nam zubi ispasti, a kosti se polomiti ako ne budemo pili mleko. Pre svega kalcijum iz kravljeg mleka je krupniji nego u ljudskom mleku i vezan je za kazein. To sprečava kalcijum da se apsorbuje. Drugo, ljudi koji piju mleko i jedu sir kozumiraju pasterizovane, homogenizovane i na drugi način prerađene proizvode. Ova prerada dodatno snižava kvalitet kalcijuma i čini da se veoma teško iskorišćava. Ljudsko telo se izvanredno prolagođava ali kravlje mleko nije za ljude.
Činjenica ja da sve zeleno povrće sadrži kalcijum, svi koštunjavi sirovi plodovi. Sirovo susamovo seme sadrži više kalcijuma od bilo koje druge hrane na svetu. Mi sigurno ne zavisimo od naših prijatelja goveda zbog kalcijuma. Iz čega krava dobija svoj kalcijum? Iz trave. Mnoge alergije i astma mogu se direktno povezati sa konzumacijom mlečnih proizvoda. Bez obriza u kom se obliku jedu, koliko su ukusni, ako jedete mlečne proizvode vi indirektno sisate karvu.
Da li to za vas ima smisla ili ne“?