Oboleli od dijabetesa često su u potrazi za zaslađivačem koji bi mogao da obezbedi sladak ukus hrani, a i da bude bezbedan za nivo šećera u krvi. Tako smo došli i do agava sirupa, koji je počeo da se prodaje na policama i naših velikih marketa.
Novi zaslađivač, malo kalorija, mali glikemijski indeks (od 10 do 19 zavisi od proizvođača), 100% prirodno. Zvuči dobro, zar ne? Ali…
Zašto mora da uvek bude to ali?
Poznato vam je da je glikemijski indeks (GI) mera koliko neka hrana brzo podiže nivo šećera u krvi. Raspon se kreće od 0 do 100 (100 je GI čiste glukoze). Mnogo dijabetičara smatra da ima zadatak da traže namirnice sa malim ili što nižim GI. Međutim, GI nije jedini način procene uticaja hrane na ljude sa dijabetesom.
Iako neko jede hranu sa niskim GI to ne utiče značajno na sniženje insulinske rezistencije, krvni pritisak i mnoge druge faktore rizika koji su vezani za dijabetes. Naravno, da je priča mnogo komplikovanija i otuda je moja preporuka, da dijabetičari treba pre svega da prate ishranu koja je generalno siromašna ugljenim hidratima, a ne samo da paze na niski glikemijski indeks.
Dajte šansu LCHF ishrani bar mesec dana jer sa samo tako možete sami uveriti u naučno dokazane zdravstvene koristi, ovakvog načina ishrane.
Da se mi vratimo na agava sirup.
Sirup agave se proizvodi iz biljke agave rodom iz Meksika. Nektar agave proizvodi se zagrevanjem ili hidrolizovanjem soka biljke agave. Agava ima nekoliko različitih vrsta.
Plava agava se fermentiše i koristi za pravljenje tekile, dok se nektar agave pravi od ekstrakata biljke Agave salmiana i obrađuje se enzimima iz kvasca (Aspergillus niger). Ovaj zaslađivač je prepoznat od strane FDA, kao opšte siguran.
Jedna kašika nektara agave sadrži:
20 kalorija,
4,7 g šećera, od čega 90 % potiče iz fruktoze
Radi poređenja jedna kafena kašika stonog šećera sadrži:
16 kalorija,
4 g šećera, od kojih 50 % potiče iz fruktoze.
Napomena: fruktoza se metaboliše direktno u jetri, umesto u krvotoku (kao što se dešava sa glukozom).
Agava sirup sadrži više fruktoze nego kukuruzni sirup!
Dakle, najveći problem sa ovim zaslađivačem je u tome što je jako bogat fruktozom. Ovaj proizvod je slobodno rečeno – prečišćeni, koncentrovani oblik fruktoze. Fruktoza je gori zaslađivač od saharoze (belog) šećera iako beli šećer ima GI 60-65.
Osobe koje se suočavaju sa dijabetesom već imaju povećan rizik od oboljenja zvanog – bezalkoholna masna jetra i zaista nije im potrebno dodatno opterećenje koncentrovanom fruktozom.
Fruktoza se metaboliše u našoj jetri, a kada je ona preopterećena fruktozom, sav višak fruktoze pretvara se direktno u masti. Neke masti mogu biti zarobljene u jetri, doprinoseći stanju zvanom masna jetra, a sav ostali višak masti, deponuje se u stomačno (visceralno) salo. Na taj način se povećava rizik za razvoj zdravstvenih komplikacija koje su vezane za dijabetes.
Studija iz 2017. godine (Alwahsh i sar.) pokazala je povezanost između velikog konzumiranja fruktoze i steatoze (masne) jetre. Ova studija naglašava i to, da je učestalost ove bolesti značajno povećana poslednje decenije i da se može povezati pre svega sa modernom ishranom.
Studija iz 2013. godine (Khitan i sar.) povezala je unos frukoze sa razvojem hipertenzije i insulinske rezistncije. Ove tvrdnje se odnose na ljude koji unose više od 20% frukoze od celokupnog kalorijskog unosa.
Dakle, zaslađivač na bazi frutoze kao što je agava, treba izbegavati.
Bolje opcije prirodnih zaslađivača sa malim glikemijskim indeksom (0-7) su:
stevija, xilotol i eritritol (prirodni, šećerni alkoholi).
Naučna istraživanja: