Teško je odgovoriti koji je tip ishrane najbolji.
Postoji toliko različitih dijeta i sve one mogu dati dobre rezultate. Naravno, treba imati u vidu da smo svi različiti i da ono što radi za mene, možda neće raditi i za vas.
Budite sigurni da ne govorim o brzim ili hir dijetama koje nemaju dodirnih tačaka sa zdravim razumom, tipa - po ceo dan jedete samo jogurt ili neko voće i nadate se da ćete smršati.
Ovde pričamo o zdravorazumskim rešenjima… Paleo, LCHF, Keto pa i Mediteranska…
U svakom slučaju ako ostavimo po strani raspravu koja je dijeta najbolja, postoji nešto što bi trebalo da bude zajedničko svim zdravim planovima ishrane, a to su sledeće smernice.
Jedite hranu u njenom najprirodnijem stanju
Nećete naći lekare ili nutricioniste koji vas podstiču da jedete više prerađene hrane.
Treba da naučite da razlikujete hranu od prehrambenog proizvoda. Hrana koja se uzgaja na polju i ona koja se proizvodi u laboratoriji nije ista.
Držite distancu od aditiva, hormona, GMO hrane, konzervanasa, veštačkih boja, aroma i zaslađivača. Ako to nešto ne možete napraviti sami u svojoj kuhinji, onda izbegavajte takvu „hranu“.
Na primer, da li možete u svojoj kuhinji da iz kukuruza iscedite kukuruzni sirup (koji se često koristi kao zaslađivač u konditorskim proizvodima)? Naravno da ne možete. Da li možete da napravite margarin? Ne. Ali zato maslac - možete!
Margarin se dobija teškom industrijskom obradom rafinisanih biljnih ulja, dok maslac može napraviti svako ko u svojoj kuhinji ima puno domaćeg mleka i bakino uputstvo za pripremu.
Hrana treba da izgleda kao u prirodi. Jabuka, paradajz, a ne pasterizovan sok od jabuke i kečap. Jasno vam je poređenje. Najzdravija hrana je obično ona bez etiketa.
Izbacite šećer
I za šećer važi isto – niko od zdravstvenih stručnjaka neće vam savetovati da udvostručite unos šećera.
Šećer je zasita droga poput alkohola i duvana jer stvara nezasitnu želju za jedenjem i nakon osećaja da je želudac pun.
Ko jede šećer, želi ga još više, čak i kad više nije gladan. Dajte nekome jaja i on će prestati jesti u bilo kojem trenutku. Dajte mu kolačiće i on će jesti iako ga boli stomak.
Na bilo kojoj ishrani imaćete koristi ako iz svog života isključite šećer i sve prehrambene proizvode u kojima se nalazi.
Definitivno, morate da naučite kako da čitate deklaracije na proizvodima ako želite da izbegnete šećer u svom životu. Glukozno-fruktozni sirup i sve varijacije na tu temu, maltodekstrin, dekstroza i sve što ima nastavak - oza, sorbitol, aspartam itd.
Jedite kvalitetnu hranu
Dakle, nije bitna samo vrsta hrane koju unesete u usta, već i kvalitet.
Lokalno uzgajani proizvodi u ovoj priči imaju prednost. Da li biste radije pojeli jabuku koja je došla iz obližnjeg voćnjaka, ubrana sa grane pre dva dana ili voćku koja je mesecima putovala u hladnjači, premazana hemikalijama za brzo zrenje, lepu boju i raznim drugim „pomoćnim“ sredstvima koje sprečavaju truljenje hrane?
To su vam na primer, one voćke koje ne možete da operete pod vodom koliko su masne, pa jedino što vam preostane je ili da im propisno oljuštite koru ili da ih bacite u đubre.
Kada je u pitanju meso i životinjski proizvodi, bilo bi idealno kada biste nabavljali meso, mleko i jaja životinja iz slobodnog uzgoja. To su one životinje koje se uzgajaju tako da se što je više moguće imitira njihovo prirodno stanište i hrana koju bi inače jeli. Što se tiče ribe – najkvalitetnija je ona divlja iz vode koja nije zagađena ljudskim otpadom.
Mnogi koji pokušaju da pronađu ovakvu hranu shvate da je ona veoma skupa i da nije svakome pristupačna. Međutim, neki zagovornici jedenja prave hrane imaju rešenje – „potroši više para, jedi manje“.
Kada je hrana visokog kvaliteta ona brzo zasiti čoveka i zaista ne morate da jedete velike količine. Setite se samo punomasnog, domaćeg sira, pršute, slanine, jaja i povrća koje ide uz to. Koliko zaista takve hrane možete da pojedete za jedan obrok? Obavezno probajte i uverite se i sami o kojim količinama je reč.
Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate
Iako su mnogi ugljeni hidrati proterani iz moderne ishrane, nisu svi ugljeni hidrati jednaki.
Oni najgori koje treba da izbegavate kao kugu su rafinisani proizvodi žitarica kao što su: hleb, brašno, beli pirinač, testenine i grickalice.
Kada jedete puno ovakve hrane nalazite se na klackalici – visok šećer, pad šećera i tako u krug, a ciklus gladi se javlja svakih 180 minuta. Tako uhvatite sebe da jedete po ceo dan, a da ste i dalje gladni.
Nećemo ulaziti u temu, štetnosti glutena, hroničnih upala koje izaziva šećer, problemima na mozgu i nervnom sistemu… To bi bila duga i tužna priča.
Dobri ugljeni hidrati se nalaze pretežno u povrću, voću, orasima i semenkama.
Jedite više povrća
Šta su skoro objavili naučnici sa Mejo klinike: „Svakog dana, istraživači sve više i više saznaju o tome, kako povrće i voće organizam snabdevaju raznim supstancama za sprečavanje bolesti. Ljudi koji obično jedu velikodušnu količinu povrća i voća, imaju značajno manji rizik da razviju mnoge vodeće uzroke smrti uključujući: bolesti srca, visoki krvni pritisak, rak i dijabetes“.
Takođe je pokazano da jedenje različitih boja u biljnoj hrani može da koristi vašem telu. Različiti vitamini i hranjive materije poput narandžastog i žutog voća i povrća, obično imaju mnogo vitamina C i karotenoida da bi zaštitili oči, kožu, srce i zglobove.
Listnasto zelje sadrži puno antioksidanata koji pomažu detoksikaciji tela i jačanju imunološkog sistema. Zato birajte „dugu“ kada je u pitanju voće i povrće, vaš stomak će vam reći - HVALA!
Nije važno samo ono šta jedete, već i kako jedete
Varenje hrane nije lak zadatak.
Jedite sedeći za stolom uz minimalno odvlačenje pažnje. Takođe budite sigurni da dobro žvaćete hranu.
Ima naturopata koji preporučuju da svaki zalogaj treba da žvaćete trideset puta, pre nego što ga progutate. Svaki zalogaj treba dobro da se natopi pljuvačkom pre nego što ode u želudac jer varenje hrane počinje već u ustima. Brzim gutanjem hrane, opterećuje se ne samo želudac, nego ceo digestivni sistem.
Dakle, izbegavajte da gutate velike komade hrane jer setite se - vaš želudac nema zube!
Vaše telo će bolje apsorbovati hranjive sastojke hrane ako je dobro žvaćete i ako ste u opuštenom stanju.
Izbegavajte da jedete kada vas spopadnu jake emocije – bilo ružne ili lepe. Bolje sačekajte da se smirite, pre nego što pomislite na sledeći obrok.
I još nešto - pijte vodu pola sata pre obroka. Varenje je vodeno zahtevan proces i ako vode nema dovoljno, varenje hrane će biti veoma naporan, težak i usporen proces. Dakle, da biste normalo stvarali digestivne sokove treba vam voda pre obroka, a ne posle. Zapamtite, poslednje što želudac želi posle obilnog obroka je čaša vode. Pijte pre – to je sve.
Onoliko koliko vam kažu vaši bubrezi. Najbolji način da shvatite koliko vode vam je potrebno je da posmatrate boju svog urina. Ako je jako žut, taman sa oštrim, jakim mirisom, znajte da ste dehidrirani i da vam treba voda. Ako je urin skoro bezbojan ili blago žut, to je signal da u telu ima dovoljno tečnosti.
Kao i na početku priče, imajte na umu da svako od nas ima svoj put, svoj najbolji način ishrane i svoju optimalnu količinu vode. Zato prestanite da brojite čaše i počnite da gledate u WC šolju 😊. Verujte svom telu jer ono najbolje zna!