Kažu da je na jeziku drevih Maja "čija" značilo – snaga.
Ovo seme u ishrani se upotrebljava još od davih dana ali je tek nedavno postalo prepoznato kao superhrana I kao takvo počelo je da se koristi širom sveta.
Ne, nemojte da vas zavara veličina semena.
Samo dve supene kašike (oko 30g) sadrži:
11g biljnih vlakana
4g proteina
9g masti (od toga 5g omega 3)
Obilje kalcijuma, magnezijuma, mangana, fosfora, cinka, vitamina B1, 2, 3.
Pored svoje izuzetne nutritivne vrednosti ovo seme ima malo energetske vrednosti, što ga čini idealnom hranom za sve one koji su na LCHF-u ili bilo kom drugom obliku Low Carb ishrane.
Pored toga uklapa se I u osnovne postulate LCHF ishrane da se izbegava industrijski obrađena hrana. Naime, čija seme se skuplja takvo kakvo i raste u prirodi, ne podleže industrijskoj obradi, nije GMO I nema gluten.
Ovo seme je bogato I antioksidansima što znači da je zaštićeno od kvarenja I užeglosti.
Ako vas brine 12g ugljenih hidrata, nema potrebe, od toga 11g su čista biljna vlakna koja ne podležu procesu varenja. Biljna vlakna su nam neophodna za normalno varenje hrane kao I za održavanje raznovsne I zdrave crevne flore.
Čija seme može da apsorbuje 10-12 puta više vode u odnosu na svoju težinu, upravo zahvaljujući biljnim vlaknima.
Čija seme se smatra jednom od najboljih I najvećih izvora biljnih vlakana u ishrani čoveka jer ova vlakna čine preko 40% cele težine semena.
Čija ima I značajnu količinu proteina (oko 14%) I esencijalnih aminokiselina. Biljni proteini mogu značajno smanjiti žudnju za hranom, opsesivno grickanje I prejedanje.
Iako sadrži obilje omega 3 masne kiseline treba obratiti pažnju da je u pitanju ALA oblik, koji se teže konvertuje u telu u poželjne oblike EPA I DHA. Da bi se ALA oblika omega 3 bolje iskoristio potrebno je u ishrani imati dosta masne ribe (bar tri puta nedeljno).
Ove malene semenke možete jesti sirove kao dodatak u salati, preko povća, preko variva, kao dodatak umacima, natapati ih u sveže ceđenom soku, jogurtu, kokosovom mleku I slično. Pošto zgušnjava hranu može se dodati u čorbe I umake, peciva itd.
Neka uobičajena količina je 4 kašike na dan za odraslu osobu.
Recepti
Čija puding za četiri osobe
50g kako praha
jedna do dve kašike zaslaživača kao što je javorov sirup, med ili zaslađivač (stevija, eritritol po ukusu)
prstohvat cimeta (opciono)
prstohvat soli
pola kašičice vanila ekstrakta
350ml kokosovog mleka (može I bademovo ili punomasno kravlje mleko)
120g čija semenki (8 kašika)
Sve sastojke staviti u blender, mutiti oko 2-3 minuta dok se ne dobije kremasta struktura. Puding preručiti u kutiju sa poklopcem I ostaviti u frižideru 3-4 sata, pre služenja. Služiti u malim čašama. Preko dodati seckane koštunjave plodove, putere od koštujavih plodova, sveže bobičasto voće, rendanu crnu čokoladu I slično.
Čija kaša
250ml bademovog mleka (ili punomasnog kravljeg mleka)
1 štapić vanile (ili pola kašičice vanilla ekstrakta)
1 kašika lanenog semena
1 kašika susamovog semena
1 kašika čija semena
50g rendanog kokosa
prstohvat soli
po želji – koštunjavi plodovi, sveže voće, malo meda kao preliv
Mleko se ugreje sa vanilom, dodaju se semenke I kokos. Temperatura se smanji i kaša ostavi da krčka na tihoj vatri, uz povremeno mešanje sve dok ne postane gusta. Na kraju se doda prstohvat soli I preliv po želji.
Čija džem
450g voća po želji (jagode, maline, kupine, ribizle, kajsije, breske, šljive… šta god)
2 kašike javorovog sirupa ili meda (ili zaslađivač po želji – stevija, eritritol)
2 kašike čija semneki
1 kašika limunovog soka
Na primer – jagodama uklonimo zeleni deo I isečemo ih na listove. Stavimo u šerpu I ostavimo 5-7 minuta da se kuvaju na umerenoj temperaturi sa limunovim sokom I zaslađivačem po želji.
Ako ima krupnih delova voća uzmite gnječilicu za pire pa dodatno izgnječite voće. Kada voda ispari, dodajte čija semenke. Ostavite još minut šerpu na tihoj vatri uz povremeno mešanje I onda džem sipajte u teglu. Kada se ohladi čuvajte ga u frižideru.
Poslužiti kao namaz sa LCHF pecivom po želji.
Reference: