Naučnici odeljenja za molekularnu farmakologiju i fiziologiju Univerziteta Južne Floride (USA) objavili su rad 2013. godine pod nazivom - Ketogena dijeta i hiperbarična terapija kiseonikom, produžava život miševa kod sistemskih metastaza karcinoma.
Ovaj rad je privukao pažnju svih onih koji se bave ketogenom ishranom i karcinomom jer je pokazao veoma dobre rezultate. Da pogledamo malo bliže šta se krije iza ove priče i koliko ovo istraživanje može biti od pomoći svima onima od kojih je moderna medicina „digla ruke“. Metastaze predstavljaju komplikovan fenomen u kome se ćelije raka šire od primarnog tumora ka drugim tkivima gde uspostavljaju nova žarišta. Metastaze su odgovorne za 90% smrtnih slučajeva vezanih za karcinom.
Primarni tumori se dosta dobro mogu kontrolisati hirurgijom, hemo i radioterapijom ali su u tretmanu metastaza često neefikasni. U nekim sučajevima ove kasične metode lečenja mogu promovisati i ubrzati razvoj primarnog tumora ali i metastaza. Zato u praksi postoji veoma jaka potreba za novom, efikasnijom i netoksičnom terapijom.
Otto Warburg
Dobitnik Nobelove nagrade Otto Warburg (1930.) je dokazao da ćelije karcinoma imaju poremećen energetski metabolizam i da se ponašaju drugačije od normalnih, zdravih ćelija. Naime, naše zdrave ćelije koriste glukozu kao primarni izvor goriva i razgrađuju je pomoću tri metabolička puta – glikolizom, ciklusom limunske kiseline i oksidativnom fosforilacijom.
Glikoliza je proces koji nije zavisan od prisustva kiseonika, dok druga dva puta jesu. Glikoliza je proces pretvaranja glukoze (primarnog goriva u telu) u energiju tj. ATP molekule. ATP treba posmatrati kao valutu za energiju u telu, što više ATPa, to se više energije oslobađa za potrebe organizma. Procesom glikolize bez prisustva kiseonika iz jednog molekula glukoze dobija se samo 2 ATPa ali ako taj molekul glukoze uđe u ciklus limunske kiseline i oksidativne fosforilacije koje zahtevaju prisustvo kiseonika, iz jednog molekula glukoze dobija se čak 28,30 molekula ATPa!
Otto Warburg je primetio da ćelije tumora vole da koriste glukozu razlažući je samo procesom glikolize čak I kada je kiseonik prisutan. Ćelije tumora koriste energetski put koji je veoma neefikasan (1molekul glukoze daje samo 2 ATPa), zato ove ćelije koriste 200 puta više glukoze nego zdrave ćelije! Tu se krije odgovor zašto ljudi naglo gube na težini jer se ogromna količina glukoze neefikasno troši na rast ćelija tumora. Korišćenje procesa glikolize kao glavnog puta razlaganja glukoze čak iako je prisutan kiseonik naziva se Warburgov efekat. Ovaj fenomen je povezan sa disfunkcionalnim mitohondrijama I genetskim mutacijama u malignoj ćeliji. Onkolozi su iskoristili ovu osobinu maligne ćelije (da akumulira glukozu) u dijagnostičke svrhe jer se na ovom principu zasniva PET skeniranje koje je veoma važno u uspostavljanju dijagnoze kod tumorskih bolesti. Korišćenjem radioaktivno obeležene glukoze prati se njena distibucija I akumulacija koja je najintezivnija u malignom tkivu.
Ketogena ishrana
Potrebno je reći I nešto o ketogenoj dijeti koja sve više zauzima mesto u modernoj nauci. Keto ishrana pripada dijetama koje promovišu mali unos ugljenih hidrata I povećan unos masnoća ( LCHF – Low Carb High Fat ). Keto ishrana se razlikuje od klasične LCHF ishrane po tome što postoji ne samo restrikcija ugljenih hidrata već I proteina, pa se ishrana zasniva pretežno na masnoćama (preko 70% ukupnog dnevnog unosa). Ovaj način ishrane decenijama se koristi za lečenje pacijenata sa epilepsijom koja je otporna na medikametoznu terapiju. Takođe odlične rezultate postiže kod gojaznosti, dijabetesa 2 I drugih modernih metaboličkih bolesti. Princip – keto ishrana značajno smanjuje nivo glukoze u krvi, zato se gube masne naslage, reguliše dijabetes ali I izgladnjuju tumorske ćelije. Ketogena tela predstavljaju alternativan izvor goriva za sve naše zdrave ćelije ali ne I za tumorske ćelije. Tumorske ćelije imaju genetičku grešku u mitohondrijama I ne mogu da koriste ketogena tela kao izvor hrane I energije. U ketogenoj dijeti povećava se količina ketogenih tela koja nastaju razgradnjom masti (betahidroksibuterne kiseline I acetoacetata), a smanjuje nivo glukoze u krvotoku što stresno deluje na tumorske ćelije koje nemaju dovoljno glukoze za svoj rast.
Tako da, nije dovoljno samo izbaciti slatkiše (kako mnogi smatraju) već u telu mora da se pokrene metabolizma ketogenih tela da bi stvarno došlo do izgladnjivanja malignih ćelija. Nikada, se ne može postići da u telu nema glukoze jer je to nemoguće I nespojivo sa životom ali se zato nivo glukoze značajno može smanjiti ketogenom ishranom tako da to deluje fatalno na tumorske ćelije. Najbolji rezultati sa ketogenom dijetom su se postigli kod karcinoma: dojke, mozga, prostate, pankreasa, pluća, želuca I debelog creva. Sve ove vrste tumora stagniraju kada nema dovoljno energije iz glukoze. Ketogena dijeta imitira gladovanje (post), iako je bogata masnoćama telo se ponaša kao da je u nekoj vrsti restriktivnog unosa energije jer nema dovoljno primarnog goriva – glukoze. Smanjuje se proliferacija tumorske mase I angiogeneza (stvaranje novih krvnih sudova u tumoru) I podstiče se apoptoza (programirana ćelijska smrt). I sve to bez negativnih efekata po zdravlje! Ako se neko zapita, a šta će biti sa holesterolom u krvi ako jedemo toliko masnu hranu…odgovore možete pronaći ovde . U svakom slučaju neće se desiti ništa loše, naprotiv! Ove tvrdnje su naučno dokazane, što nije slučaj sa ishranom koja se promoviše poslednjih četrdeset godina kao “zdrava”. Da se vratimo na temu – poznato je da tumorsko tkivo ima abnormalne krvne sudove koji stvaraju džepove hipoksije (smanjene okisgenacije tkiva) koji doprinose pojavi otpornosti na hemo I radioterapiju. Hipoksične kancerogene ćelije su tri puta otpornije na zračenje nego zdrave ćelije koje normalno koriste kiseonik. Hipoksija (smanjena koncentracija kiseonika) promoviše onkogene puteve preko HIF1 transkripcionog faktora koji promoviše rast, angogenezu I inhibira apoptozu u tumorskim ćelijama.
Hiperbarična terapija kiseonikom
Hiperbarična terapija kiseonikom povećava koncentraciju kiseonika u krvnoj plazmi pa se olakšava isporuka kiseonika u tkivima, nezavisno od zasićenosti hemoglobina kiseonikom. Smanjuje se I tumorski rast, usporava se angiogeneza I pojačava se produkcija kiseoničkih slobodnih radikala, što sve zajedno ima pozitivan efekat na smanjenje tumorske mase. Dakle, prožimanje tumorskog tkiva kiseonikom dovodi do usporenog rasta jer kiseonik deluje toksično na tumorske ćelije. Ketogena dijeta I hiperbarična terapija kiseonikom se preklapaju u delovanju I ciljaju na metaboličke mutacije u malignoj ćeliji, kao što je nemogućnost korišćenja ketogenih tela I kiseonika kao izvora energije. Šta su istraživači ispitivali u ovoj naučnoj studiji koja se zasniva na gore pomenutom principu? Na eksperimentalnim životinjama – miševima sa sistemskim metastazama praćen je efekat samo ketogene dijete, samo hiperbarične terpije kiseonikom I zajedničko delovanje ketogene dijete I hiperbarične komore.
Evo do kakvih rezultata su došli: sama primena ketogene dijete dovodi do značajnog pada glukoze u krvi, usporenog napredovanja primarnog tumora i povećanja srednjeg vremena preživljavanja od 56,7% miševa sa sistemskim mestastazam (sistemske metastaze znači da su metastaze prisutne svuda u telu) u odnosu na kontrolu grupu koja je bila na uobičajenoj ishrani. Sama primena hiperbarične terapije kiseonikom nije uticala na progresiju primarnog tumora ali u kombinaciji sa ketogenom ishranom stopa rasta tumora I vreme preživljavanja je bilo 77,9% u odnosu na kontrolnu grupu. Vreme preživnjavanja se udvostručilo!
Zaključak studije:
Ovaj I drugi fenomeni dovode u pitanje zajednički medicinski savet da se organičavanje masti u ishrani savetuje gojaznima I obolelima od karcinoma. Zajedničko delovanje ketogene ishrane I hiperbarične terapije kiseonikom proizvele su značajne antikancerogene efekte, što dalje treba istražiti kao vid netoksične, adjuvantne terapije kod pacijenata sa sistemskim metastazama.
Slika govori više od reči…
Istraživanje i slika preuzeta sa: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23755243
Naučna istraživanja:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22123234
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22673594
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15313902
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14973070
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15599926
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17433637
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15072769
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15172118
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18640781
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17102915