Duvan (Nicotina tabacum) stiže u Evropu posle otkrića Amerike 1560. godine. Kolumbov mornar Rodrigo de Jerez bio je prvi koji je probao duvan i veoma brzo je postao zavisnik. Inkvizicija je procenila da se u njega uselio zli duh i da ga moraju obesiti. Tako je skončao prvi zavisnik od nikotina na teritoriji Evrope, a i mnogi drugi nisu mnogo bolje prošli.
Duvan je biljka koju ni jedna životinja neće da okusi osim čoveka. Stavite pred bilo koju domaću ili divlju životinju listove duvana i gledajte da li će neko da se usudi da stavi par listova u usta. Neće! Pre će umreti od gladi! Zašto onda čovek silno pokušava da prevari prirodu? Na listu duvana se nalaze sitne kapljice koje su pune otrova – nikotina, koje biljka luči kao prirodni inkseticid jer se tako štiti od insekata koji bi mogli da joj naude. Tako teraju ne samo insekte već i veće životinje. Poznato je da biljke nemaju noge i ne mogu da pobegnu od određenih napasnika, pa su se mnoge godinama usavršile u odbrani i preživljavanju. Biljka misli – ako me probaš i ne bude ti dobro, sledeći put ćeš da me zaobiđeš, pa će tako biti dobro i tebi i meni (isto to misli i pšenica). Sve bi to bilo lepo kada bi čovek slušao prirodu ali ne...mi i onako otrovnu biljku dodatno “nadogradimo” pesticidima, teškim metalima i ostalim đubretom koji daje „aromu“ i pojačava zavisnost!
Zavisnik od nikotina nema ništa veći izbor nego zavisnik od heroina! 1 faza – Psihička zavisnost prividna opuštenost zbog nikotina, želja da se obnovi iskustvo...Jedna po jedna cigareta = pušač 2 faza – Fizička zavisnost nikotin je u svim organima, ugrađuje se kao parazit u svaku ćeliju!
Pušač želi da ostavi pušenje ali pušenje ne želi da ostavi njega.
Postavlja se pitanje, zašto neko uopšte postane pušač? Najčešći razlozi su: radoznalost bunt pritisak društva problemi u porodici problemi na poslu,u školi bes, ljutnja dosada nagrađivanje sebe ispiranje mozga od malena (kako je pušenje „cool“)
Procenjuje se, da se u svetu: dnevno popuši oko 15 milijardi cigareta da svake godine od posledica pušenja umre oko 2 miliona ljudi da oko 6.000. umre svaki dan da je u 20. veku nastradalo oko 100 miliona ljudi - više nego u svim ratovima zajedno! da pušači u proseku žive kraće 10 – 15 godina Statistika nije ništa bolja ni u Srbiji. Procenjuje se da je 47% stanovništva zavisno od nikotina, da smo na drugom mestu u Evropi i peti na svetu po broju pušača. Da nam ni deca nisu pošteđena od ove bolesti jer oko 8% osnovaca i oko 37% srednjoškolaca je zavisno od nikotina! Da svakodnevno bacimo oko 6 tona opušaka... i da smo po stopi smrtnosti od posledica pušenja na prvom mestu u svetu! Crna je ovo statistika... I obrni-okreni nema mnogo genijalnih saveta za one koji žele da ostave pušenje cigareta. Pominje se čelična volja, želja, fizička, psihička zavisnost, zamena za nikotin, elektronske cigarete itd. ali u svakom slučaju onima koji žele da se „skinu“ sa nikotina nije lako. Po mom mišljenju jedan čovek je na vrlo jednostavan ali moćan način objasnio šta se dešava i kako oni koji žele mogu da se zauvek otarase nikotinske zavisnosti. U pitanju je Allen Carr I njegova metoda – ”Easy Way” i knjiga – “Lako je ostaviti pušenje”. Uspešnost njegove metode je 90%!
Zašto Allen Carr zna šta priča?
Zato što je bio teški zavisnik od nikotina I uspeo je sam da se izbori pomoću ove metode. Po profesiji je bio knjigovođa,koji je u stresnim situacijama pušio i 100 cirageta dnevno! Kako Allen kaže: “Kada sam 1983. godine rešio da ugasim svoju poslednju cigaretu, bio sam najsrećniji čovek na svetu. Da to, tada nisam uradio već odavno bi bio mrtav”.
Šta nas Allen Carr uči?
Pušačima ne vredi govoriti ono što već znaju, da je pušenje:
loše smrdljivo prljavo odvratno štetno protivživotno protivprirodno izopačeno samouništavajuće
Ovu nalepnicu vide samo nepušači!
Kako se postaje zavisnik od nikotina? Ako ne pušimo mislimo da nešto propuštamo, onda se dobro pomučimo da postanemo zavisni, a na kraju nam nije jasno zašto smo propušili. Pušači ne puše zato što žele, več zato što misle da moraju.
Čega se pušači odriču: • zdravlja • energije • novca • duševnog mira • samopouzdanja • hrabrosti • samopoštovanja • sreće • slobode Šta sprečava ljude da prestanu sa pušenjem? Misle da će se osećati jadno ako ne zadovolje žudnju. Obrok i druženje neće biti isto. Neće moći da se skoncentrišu. Neće moći da se nose sa stresom. Da će im se promeniti karakter. Najveći strah: Jednom pušač – zauvek pušač!
Treba razumeti: • kako funkcioniše zavisnost od droge • da je nikotin droga koja najbrže pravi zavisnost • da deluje brzo i kratko • da što više pušimo sve nam više treba • da nikotin izaziva kao i svaka droga apstinencijalnu krizu (kada se javlja glad za otrovom). Kako Carr voli da kaže – „nikotinsko čudovište“ traži hranu!
Pušači ne razmišljaju o posledicama pušenja. Misle da je to stvar sreće – kao minsko polje. Šokantne priče o posledicama pušenja i onako slušaju samo nepušači. Pušači naprotiv, ignorišu činjenicu da hiljade mladih umiru, oni se sećaju strica Pere koji je ceo život pušio i umro u osamdesetoj (da nije pušio stric Pera bi možda doživeo 100!). Cigareta je ubica broj jedan u svetu, to svi pušači znaju. Pale fitilj za koji ne znaju koliko će da gori…
Problem je to, što je kod pušača strah od bolesti blokiran još većim strahom od prestanka pušenja!
Ni jedan pušač nije srećan što je pušač, oni zavide onima koji nisu zavisnici. Kada je u pitanju pušenje oni su okoreli lažljivci iako po svojoj prirodi to nisu… I svi se nadaju se da neće poslednji napustiti brod koji tone…
Zamene za nikotin (nikorete, tablete, elektronske cigarete, flasteri itd.) ne funkcionišu jer ne utiču na problem, naprotiv samo produžavaju agoniju. To takođe važi i za čuveno – smanjio sam, puši samo par cigareta na dan...NE! Isto, kao kada bi smo zavisniku od heroina rekli – nemoj više da se „bodeš“, samo malo „šmrkni“kad ti naiđe kriza. Suludo, zar ne? Sve zavisnosti se prekidaju tako što prestaneš da unosiš ono od čega si zavisan!
Ko hoće da ostavi pušenje treba da: • Donese čvrstu odluku da nikad više neće pušiti • Da se strogo pridržava svoje odluke • Da shvati,da se ne odriče ničega! Užitak i pušenje je zabluda kao kad se nose tesne cipele... • Nikad ne treba da sumnja da je doneo pravu odluku!
Da bi neko ostavio pušenje pored čvrste odluke potrebno je da u svojoj glavi razbije i neke iluzije koje prate pušenje… • Pušači uživaju u pušenju • Pušači puše zato što su sami to odabrali • Pušenje oslobađa od dosade i stresa • Pušenje pomaže pri koncentraciji i opuštanju • Pušenje je navika • Potrebna je snaga volje da bi se prestalo • Jednom pušač – zauvek pušač • Uveravanje pušača da ih pušenje ubija pomaže im da prestanu • Zamena za nikotin olakšava prestanak pušenja
Društvo, generalno ima apatiča stav prema pušenju jer oni koji trebaju da se bore ne rade to na pravi način. “Šok kampanje” ne uspevaju, to svi znaju (ili i ne znaju), tipa..
Pozitivni rezultati se mogu dobiti samo onda kada pušeje duvana budemo posmatrali na pravi način – kao još jedan oblik zavisnosti, a ne kao lošu naviku. Zabrana pušenja na javnim mestima je smešna. Koliko puta vam se desilo da odete u kafić, restoran, klub, dečiju igraonicu I tamo vidite deo za pušače I deo za ne pušače. Ista prostorija, koja deli isti kiseonik, nema barijera, zidova, gas maski I sl. Kako je jednom prilikom ovaj problem lepo opisao Igor Lazić (Nigor): “To bi bilo isto kao kada bi rekli da u jednom delu bazena može da se “piški”, a u drugom delu je zabranjeno”! Ako ništa drugo, vređa logiku I zdrav razum. Ipak, svi znamo da je duvanska industrija veoma profitabilna, ko je lud da se odrekne “keša” zbog zdravlja tamo nekih “levaka” koji su se navukli na nikotin… I onako nas ima previše na planeti. Mora se od nečeg umreti... Čuju se s vremen na vreme takvi “interesantni” pogledi na ovaj problem. Da, interesantno je dok se ne desi da vam od posledica pušenja umre majka, brat, žena, dete… Onda ovakve priče ne vrede ništa. Ova priča vredi ako se trgnete pre nego što brod potone.
Čega će se pušač odreći? Ničega Postaće slobodan!
