U proleće se budi uspavana priroda ali i naše telo se priprema za kraj zimske sezone. Potrebno nam je više energije, dani postaju duži, a mi sve više vremena želimo da budemo aktivni i da budemo napolju na Suncu. Činjenica je da nam proleće donosi duže dane, višu dnevnu temperaturu ali i povećanu vlažnost vazduha. Ako se ovakve vremenske promene dešavaju u kratkom periodu mogu negativno da utiču na naše fizičko i mentalno stanje.
Tokom zimskih meseci telo se brani od niske temperature i nedostatka Sunčeve svetlosti tako što podešava nivo metabolizma i hormona. Metabolizam je nešto usporeniji, kada je temperatura niska dolazi i do povećanja arterijskog pritiska, pojačano se luči hormon sna – melatonin pa se dešava da mnogi od nas duže vremena spavaju kada je zimski period nego što bi to činili u letnjem periodu (neka vrsta zimskog sna).
Kako vreme postaje toplije dešava se obrnut proces – pritisak pada (što se naročito negativno odražava na osobe koje već imaju nizak krvni pritisak) odatle osećaj pospanosti, gubitka energije, lošeg raspoloženja i koncentracije. Pojačano počinje da se luči hormon sreće – serotonin, a organizam jedva čeka nalet svežeg povrća da bi se očistio od zimskog otpada i metabolizam podigao na viši nivo. Svi znamo da su to uobičajene i očekivane promene ali pitanje je kako bezbolno preći iz jedne u drugu fazu? Često ovaj proces ne ide glatko zahvaljujući klimatskim promenama gde iz umereno kontinetalne klime prelazimo u kontinetalnu, pa nam sve više treba da se naviknemo na duga leta i zime, a kratke i promenjive jeseni i proleća. To vam je ono, kada zimske jakne i kapute odmah zamenimo za „kratke rukave“, a da jakne za prelazno vreme i ne izvadimo iz ormara.
Prolećni umor – simptomi Koji su to najčešći simptomi prolećnog umora ili „prolećnog gripa“? Najčešće se javlja: izražen „bezrazložni“ umor, malaksalost, tromost, glavobolja, promene raspoloženja, pad imuniteta, gubitak apetita, nemiran san, usporeni refleksi, samopovređivanje anksioznost, čak i depresija gubitak životne energije i libida, usporeno varenje, oscilacije arterijskog pritiska. Ključno protiv prolećnog umora je smanjiti nivo stresa i povećati nivo unutrašnje energije, a evo kako ćete to uraditi na najlakši način: • Trudite se da boravite u prostorijama u kojima nema velike oscilacije u temperaturi i vlažnosti vazduha. • Uvedite dnevnu i nedeljnu rutinu u fizičkoj aktivnosti. Svi jedva dočekamo lepo vreme da izađemo napolje ali se često dešava da se potpuno iznemogli vratimo kući, iako nismo bili preterano fizički aktivni. Samo polako, ipak je zima dugo trajala… Za sada ne ispitujte granice izdržljivosti svoga tela. Budite strpljivi i pustite telo da se lagano navikne na novonastalu situaciju.
• Ako ste rešili da stvari uzmete u svoje ruke i da počnete da vežbate od prvog lepog dana imajte na umu da posle svake fizičke aktivnosti bar 10 minuta treba da se posvetite istezanju mišića jer na taj način smanjujete nakupljanje mlečne kiseline i oslobađate se stresa i napetosti. Iako izgleda naivno pravilno i lagano istezanje svih mišića je veoma važno ne samo za smanjenje „upale“ već se na taj način dobijaju lepo izvajani, vretenasti mišići. • Pijte dovoljno vode, oko 2,5L na dan jer dehidratacija vrlo lako izaziva umor, malaksalost, pad energije i glavobolju. Prirodno je da u zimskim mesecima nemamo toliku potrebu za pijenjem vode kao što to imamo leti kada nam znojne žlezde rade punim kapacitetom. Da bi voda lako isprala nakupljene toksine i otrove iz tela treba da bude čista. Zaboravite na rečenice iz reklama za mineralnu vodu – prirodna, izvorska, bogata mineralima itd. Svaka voda je prirodna, i nije potrebno da bude bogata mineralima jer mi najbolje koristimo organske minerale iz svežeg povrća i voća, a ne neorganske minerale iz vode! Najbolja opcija je da nabavite dobar filter za vodu koji uklanja hlor, teške metale i ostale nečistoće, na duge staze puno ćete uštedeti ne samo na flaširanoj vodi već i lekovima. • Unosite što više svežih namirnica, povrća pre svega (poželjno organskog, domaćeg). Tako ćete pojačati unos veoma važnog vitamina C koji nam često nedostaje u zimskom periodu! Intuitivno, kada se budi proleće mi počinjemo da obilazimo pijace u potrazi za „zelenišem“…
Čak i oni koji nisu ljubitelji vole u proleće da pojedu zelenu salatu, mladi luk, rotkvice, sremuš. Često sremuš zovu i „medveđi luk“ jer je to prva biljka za kojim medvedi tragaju kada se probude iz zimskog sna. Sremuš veoma blagotvorno deluje na sistem za varenje i našu krv. • Dišite duboko – u prirodi pored reke, šume, jezera ili bar pored otvorenog prozora. Upražnjavajte duboko disanje tri puta na dan, po deset dubokih udaha i maksimalnih izdaha (tz. jogi disanje), na taj način povećavate unos kiseonika u organizam, povećavate nivo životne energije, što smanjuje osećaj pospanosti i umora. • Sunčajte se bar 15 minuta na dan, bez zaštitnih faktora, tako ćete brzo nadoknaditi nivo vitamina D koji se iscrpi tokom zime. Nedostatak ovog važnog vitamina dovodi do pada imuniteta koji se javlja u proleće. Dovoljno je da razgolitite noge, ruke i lice, mada neki stariji sugrađani ovaj savet shvataju vrlo ozbiljno, pa šetališta pored reka pretvaraju u prolećnu modnu reviju kupaćih kostima (nema potrebe uznemiravati okolinu takvim prizorima).
• Istuširajte se prohladnom vodom – hladno koliko možete da izdržite (par minuta je dovoljno). Izuzetno osvežava, budi iz „zimskog sna“ i jača imunitet. • Slobodno uvedite popodnevnu „dremku“ i legnite ranije na spavanje. Dopustite svom telu da se na prirodan način adaptira na promene i sakupi potrebnu energiju. • Koristite esencijalna ulja koja razbuđuju i dižu energiju – ulje limuna, peperminta, ruzmarina, eukaliptusa, bergamota ili koristite ulja koja vama najviše odgovaraju (u obliku kupki, masaža, mirisnih lampica, suve inhalacije i slično). I na kraju – uživajte, proleće nam kuca na vrata, napokon!